Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Соња Лихт: Била сам и остала активиста

Соња Лихт (Фото Л. Адровић)

ИНТЕРВЈУ 
Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност и дугогодишња прва жена Сорошеве фондације за Србију, била је једна од првих које су у мају 1968. године „окупирали” зграду Филозофског факултета. Полиција је брутално претукла студенте испод новобеоградског подвожњака, а медији, истиче она, су ћутали. Ипак, вест о томе је кренула од уха до уха. И после 40 година од тих догађаја, Соња Лихт памти позитивну енергију која је захватила Београдски универзитет.  

Како је почело?

Неколико хиљада студената окупило се у Студентском граду, ја сам им се нешто касније придружила, јер нисам живела тамо. Вест о пребијању студената чула сам од колегинице Слободанке Дамјановић. Студирала сам социологију, па сам се са групом студената упутила према Филозофском факултету. Били смо јако узбуђени, јер смо осећали да грађани имају право да искажу своју вољу. Осећала се снажна потреба да се нешто промени у једнопартијском друштву. И атмосфера је била феноменална. Посебно зато што су се после Филозофског факултета протести ланчано пренели на све остале факултете, Економски, Медицински, Стоматолошки... иако су на тим факултетима студентске организације биле прилично слабе.

Постоје критичари који тврде да студенти нису били сасвим сигурни шта желе да постигну тим протестом. Да ли се слажете са тим?

Наравно да не, јер то једноставно није тачно. Предлажем вам да прочитате књигу „Липањска гибања”, тамо пише који су били захтеви студената, врло конкретни, било их је седам. Тражили смо промене на нивоу целог друштва, а пре свега модернизацију на факултету. То, је уосталом, био основни захтев и студената у Француској, САД и другим земљама. Борили смо се и против тога што је ректор универзитета биран по политичкој подобности. Свуда је тражено више аутономије универзитета. Била су то велика друштвена превирања, подсећам вас да је полиција у Београду чак и пуцала на студенте. У Немачкој је, рецимо, побуна била другачија, тамо су студенти осетили потребу да се дистанцирају од нацистичког наслеђа њихових родитеља. Они нису желели да сносе одговорност за нацистичке злочине.

Ко су били најистакнутији демонстранти?

Пре свих, Драгољуб Мићуновић, који је седам дана водио перманентну трибину. Имали смо акционе отпоре, а многи су баш због протеста касније били ухапшени. Лаза Стојановић, Милан Николић, Данило Удовички. Али, то је била и народна побуна, придруживали су се глумци, музичари, писци. Бунили смо се против ригидности једнопартијског система, а репресија се наставила. Наравно, био је то и пораз нове левице, посебно када су тенкови Варшавског пакта ушли у Праг у августу 1968. године. Борили смо се и против снаге новца и потрошачког друштва.

Чињеница је да су те мане друштва сада устоличене као вредности? И у Француској су се студенти бунили против владе Шарла де Гола, па су деголисти на следећим изборима опет победили.

Деголисти су победили, али то није имало никакве везе са студентским протестима. Нова левица јесте поражена, а побуна из 1968. године је веома значајна, јер је то био последњи покушај да се устоличи „социјализам са људским ликом”. Ми смо се борили против конзервативизма и неограничене комунистичке власти. Познат је и слоган из тог времена: „Доле црвена буржоазија”, против политичких каријериста. Али, они политички нису хтели да попусте ни за јоту, а тај слоган их је потпуно избезумио, зато је и дошло до насиља над студентима.

Колико је ваш садашњи ангажман и активизам у невладином сектору у вези са идеалима протеста 1968. године?

Заиста ретко о томе размишљам, али чињеница је да сам и тада, као и сада, била активиста. Наравно, више не верујем да свет може да се промени, то је повезано са младалачком енергијом. Међутим, никада нисам и нећу престати да верујем да свет може да постане бољи и да морате да уложите себе да би се то остварило.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.