Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дилери помажу држави да прода обвезнице

Код нас је недовољно развијено секундарно тржиште и на берзи и ван берзе па ће ови нови „играчи” посредовати између државе и других инвеститора
Наредне године почеће консултације с представницима ММФ-а (Фото Пиксабеј)

Крајем наредне године на нашем финансијском тржишту појавиће се такозвани „примарни дилери”, а то је најављено још прошлог месеца на конференцији Београдске берзе. Они ће се бавити развојем тржишта хартија од вредности (ХоВ), њиховом трговином, а све ради смањења јавног дуга државе испод 50 одсто.

Какви су то дилери и шта их разликује од постојећих берзанских брокера?

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз” објашњава да су примарни дилери играчи на финансијском тржишту који олакшавају пласман државних обвезница.

– Они фактички посредују између државе и крупних институционалних инвеститора, поспешују продају а доприносе и развоју секундарног тржишта државних хартија кроз активан наступ. Слабост нашег тржишта хартија од вредности је слабо и недовољно развијено секундарно тржиште и на берзи и ван берзе што се огледа у томе да има веома мали број трансакција и да су хартије сконцентрисане код уског круга инвеститора. Свакако, више инвеститора би куповало хартије на примарном тржишту уколико би знали да постоји активно и ликвидно секундарно тржиште. Добар пример секундарног тржишта код нас биле су обвезнице старе девизне штедње у чијем је случају добро функционисала продаја пре рока – каже Гујаничић.

Колико је слабо секундарно тржиште државних обвезница илуструје тиме што дневно на берзи и ван берзе има тек неколико трансакција у просеку.

– Пошто примарни дилери посредују између државе и других инвеститора улога им је да развију ту трговину. На пример, да смање разлику између куповне и продајне цене и поспеше трговање. Банке су сада доминантни купци државних хартија од вредности, а вероватно ће оне бити и примарни дилери – каже Гујаничић.

У Министарству финансија објашњавају да су примарни дилери финансијске институције које ће управо они изабрати како би се бавили државним обвезницама, радили на унапређењу примарног и секундарног тржишта хартија, на пословима унапређења који се тичу јавног дуга, а у сарадњи са државом.

– Увођењем примарних дилера очекујемо да се побољшају реализација и услови задуживања на примарном тржишту као и да се подстакне ликвидност тржишта државних хартија од вредности, ублажи ризик рефинансирања дуга и на крају додатно развије секундарно тржиште државних хартија од вредности, објашњавају у Министарству финансија.

Идеја је да се током следеће године израде планови и процедуре, односно, да се дефинишу услови ко ће и под којим условима моћи да обавља ове послове у Србији. Наредне године ће почети консултације с представницима ММФ-а о увођењу примарних дилера а очекује се да активност примарних дилера почне крајем 2019, односно почетком 2020. године, кажу у овом министарству. Они објашњавају да је препорука ММФ-а да у првом периоду од оснивања буде од пет до десет дилера у Србији. За сада није предвиђено да стране компаније могу да се баве овим послом, било да је реч о банкама или другим финансијским институцијама. Да не буде забуне стране банке које послују у Србији су домаћа правна лица, односно домаће банке.

Колико је важно да постоји секундарно тржиште и могућност раније отплате дуга види се и по томе што је држава пре само неколико дана у једном дану исплатила 1,03 милијарде долара старог дуга. То је скоро 900 милиона евра чиме је смањен јавни дуг 1,03 милијарде долара и његово учешће у БДП-у два процентна поена, са 56,1 одсто на 54,1 одсто.

Иначе, јасно је, према последњим аукцијама, да је повећан интерес инвеститора за продају државних обвезница. На првом превременом откупу трогодишњих динарских државних обвезница Републике Србије (купонска стопа шест одсто), које доспевају 22. фебруара 2019, пре неколико дана откупљено је милион државних обвезница, укупне номиналне вредности 10 милијарди динара.

Понуђени откуп обвезница, од стране Републике Србије, износио је 10 милијарди динара, а обим достављених понуда на одржаној аукцији био је 16,77 милијарди динара, односно 167,77 одсто од понуђеног обима откупа. Средства за превремени откуп трогодишњих динарских државних обезница, као и у претходном примеру, обезбеђена су из суфицита буџета у 2018. години, с циљем смањења обавеза по основу јавног дуга, које доспевају у 2019. години. Државне обвезнице откупљене су по извршној стопи приноса од 2,90 одсто. Очигледно држава користи ситуацију док су камате ниске и проба да откупи најскупље дугове и генерално смањи задуженост. То је добра политика, јер оваква ситуација с повољним дужничким каматама неће довека трајати.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zveki
Kako su drzavne obveznice vrteli na Beogradskoj berzi Erste banka, Societe generale a kasnije i ostale kvazi banke ocigledno nije se pitao Nezavisni drzavni revizor i Agencija za nadzor fin.transakcija NBS jer u normalnom svetu celnici Centralnih banaka ne primaju mito i nisu tolerantni na netransparentu i nezakonitu trgovinu hartijama od vrednosti u kojima banke zaradjuju na pranju i kradji drzavnih para preko obveznica a drzava pase travu jer na celu NB se godinama smenjuju korupirani ljudi koji nisu marili za vaznost svoje javne funkcije.NBS je sef kartela banakaDevizna statistika i izvestaji NB koji se ne mogu prepravljati u poslednjih 20 godina govori kako su uglavnom tajkunske banke zaradile u nezakonitom stimanju libora, euribora, marzi, naknada, kamata u kreditima sa valut. klauzulama. Van pameti je da NBS placa naknadu bankama za depozite koje ove NAVODNO IMAJU u NBS a u svetu banke placaju Centralnim banaka za depozite koje im cuvaju. Kontrola i odmah pare u drzvnu kasu
Opacic
PRODAJA OBVEZNICA=KUPOVINA KREDITA!! Znaci neprekidno zaduzivanje a oni bi da podizu plate drzavnih uhleba i visoke penzije?/ alal vera nsim vlastima!! siroke smo ruke nema sta!
Ognjen Vukanovic
"Drzavnih uhleba i visoke penzije" Gde ti zivis covece? Sigurno ne u Srbiji kada mislis da su ovde visoke penzije... Nedavno su izasle plate svih zaposlenih u javnom sektoru, medicinski tehnicari, policajci, vatrogasci, vojnici... svi primaju po 45000 dinara plate. Bez tih "uhleba" bi svi mi kolektivno pocrkali u mukama. Molim se da im minimum dupliraju plate. Mozda onda doktori i medicinari ostanu u ovoj zemlji umesto da skolujemo kadar za Nemacku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.