Тесла столује у центру Бакуа

Специјално за „Политику”
Баку – Србија и Азербејџан – две мале земље, различитих култура и вера, с мултиетничким становништвом – све више унапређују своје пријатељство. Азербејџан је своје пријатељство показао и гласањем против чланства Косова у Интерполу. Александар Вучић и Илхам Алијев, председници ове две земље, потписали су у мају акциони план о партнерству две земље, којим су уговорена улагања од 300 милиона евра.

Пре тога, зимус, у центру азербејџанске престонице Бакуа одомаћио се Никола Тесла. Генијални научник добио је споменик у том граду. Без његових открића, уосталом, не би Баку био ноћу онако предивно осветљен, тако да од одсјаја блеште и капљице слане воде Каспијског мора.

Непосредно уз Каспијско језеро, на самој обали налази се древна Девојачка кула (Qiz Qalasi), позната као Тврђава или Ичери-шехер. Ту се и дан данас окупљају младићи и девојке савремених схватања, иако муслиманске вере, који увече уз другарска и љубавна дружења пуше на наргиле.

Тврђава, која потиче из 12. века, симбол је трагичне љубави. Легенда каже да ју је отац градио по жељи ћерке. Не желећи да се уда за човека којег није волела, а који је био очев избор за њу, девојци је грађење ове куле донело једини спас – време. Њена доброта, која ју је спутавала да се супротстави оцу, била је безгранична, попут мора. Њена љубав према другом једнако дубока. Ипак, та се љубав није остварила, а девојка је након завршетка куле скочила с врха у Каспијско море. Камен на који је пала данас се назива „Девојачки камен”.

Ова земља била је занимљива и морепловцима. На Марка Пола изузетан утисак оставио је природни вечни пламен Јанар Даг (Yanar Daq), висок око метар и широк око десет метара, настао још у античко доба. Удаљен је 27 километара од обале Каспијског мора, северно од Бакуа, на Апсеронском полуострву, где је велико налазиште гаса. Ови пламтећи извори најбоље се виде у сумрак. На овом вечном пламену снимљен је и један од филмова о Џејмсу Бонду. Овакав пламен предмет је обожавања у зороастризму. У древна времена, у царству које је обухватало данашњи Азербејџан, настала је „Авеста”. Ова велекњига, написана на пергаменту коже од 24.000 крава, није била само религиозног карактера, већ је садржала важне научне и филозофске идеје. Према „Авести”, главно божанство је био Ормузд, а пламен је био његов представник на земљи.

Азербејџан је земља богата и археолошким ископинама, које потврђују да је ова земља једно од првих насељених места на свету. Као резултати археолошких истраживања спроведених на територији Азербејџана, откривени су драгоцени предмети из домаћинства, који сведоче о култури првих становника.

Ова земља, која је међу најбогатијим на свету по огромним количинама нафте и гаса, традиционално је везана за Србију и бивши југословенски простор. Оно у чему Азербејџан посебно разуме Србију јесте питање Косова, напомиње азербејџански амбасадор Елдар Хасанов.

„Азербејџан безусловно признаје и подржава суверенитет, територијални интегритет и неповредивост граница Републике Србије. Азербејџан не признаје независност Косова, повукао је своје мировне снаге са Косова и налази се међу земљама које се супротстављају проглашењу његове независности. Србија подржава позицију Азербејџана у његовом сукобу са Јерменијом. Азербејџан, као земља која је била изложена агресији суседне Јерменије, разуме овај проблем Србије и српског народа као нико други. Од 2008. године наша земља увек је подржавала Србију у оквиру међународних организација. Наш став о овом питању остаје непромењен и чињеница да је Азербејџан гласао против пријема Косова у Интерпол још једном то потврђује”, каже Хасанов.

Без обзира на то што званична политика Азербејџана нагиње ка НАТО-у, између њега и Србије опстаје блискост. Амбасадор Хасанов је као мото своје књиге „Балкански мостови пријатељства” употребио цитат једног другог дипломате, познатијег као писца овенчаног Нобеловом наградом, Иве Андрића: „Ништа људе не везује тако као заједнички срећно преживљена несрећа.”

Иначе, утемељивач овог престижног признања, Алфред Нобел, за већи део свог капитала, који је основа његове фондације, има да захвали Азербејџану, где га је његова породица почела правити. У Бакуу су Нобелови испумпавали нафту и тако, уз производњу оружја у Санкт Петербургу, створили богатство од 50 милиона долара, што је у другој половини 19. века била изузетна свота.

Габел Сурхај Курбанова, члан Националне академије наука Азербејџана, који је за „Политику” био водич на овом путовању, напомиње још један детаљ који сведочи да су везе његове земље и Србије дубље него што би већина људи то претпоставила.

„Не заборавимо да су се прве војне јединице совјетске армије, која је ушла у Београд после његовог ослобођења од фашиста 1944. године, углавном састојале од Азербејџанаца. У ранија времена, и Србија и део Азербејџана били су под влашћу Османског царства”, каже Курбанов.