Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обавезна евиденција стварних власника фирми

(Фото А.В.)

Нови правилници који детаљно уређују питања стварних власника привредних друштава и других правних лица од сутра ступају на снагу.

Реч је о Правилнику о начину и условима електронске размене података између Агенције за привредне регистре, државних органа и Народне банке Србије ради спровођења евидентирања стварних власника и о Правилнику о садржини Централне евиденције ради спровођења евидентирања стварних власника регистрованог субјекта.

Законом о централној евиденцији стварних власника, који је ступио на снагу у јуну ове године, уведена је обавеза регистрације свих физичких лица која на било који начин имају 25 посто или више власништва у неком правном лицу, односно имају главни утицај на вођење послова или обезбеђују новац за пословање правних лица.

Тим Законом су обухваћена: сва привредна друштва, осим јавних акционарских друштава, затим задруге, огранци страних компанија, сва пословна удружења и друга удружења, осим политичких странака, синдиката, спортских организација и удружења, цркава и верских заједница.

Овај законски акт такође се односи и на фондације и задужбине, установе, као и на представништва страних привредних друштава, удружења, фондација и задужбина.

Централну евиденцију стварних власника ће водити АПР, и иста ће бити успостављена до краја 2018. године, а сви наведени субјекти су дужни да најкасније до 31. јануара 2019. године евидентирају релевантне податке преко интернет странице АПР-а.

За непоступање по одредбама овог закона, прописане су строге кривичне санкције - затвор у трајању од три месеца до пет година, односно новчане казне од 500.000 до 2.000.000 динара за правно лице, и од 50.000 до 150.000 динара за одговорно лице у фирми, преноси Танјуг.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mr
У најмању руку смешно. Имаш АПР и ЦРХОВ чија је то једна од главних улога, да воде власничке структуре, и на њима је базирана гомила закона. Имаш законе о финансијама и о порезима. И сада одједном ко је прави власник. Па власник је онај ко се уписао, а ако тај власник на сумњив начин руководи фирмом и капиталом, онда се зна под које кривичне законе долази. Тај који вуче конце уместо власника је такође за све то и још више одговоран. Тако да уместо да једном лицу наплаћујете казне, имате два одговорна за иста дела, што је за државу одлично, ем више пара, ем је лакше доказати све. Међутим то код нас није тако, што само значи да ово горње као лакше доказиво нема ко да искористи, чак шта више у највећем броју случајева је чиста сарадња, јер многа кривична дела су извршена управо уз сарадњу људи из администрације.
nikola andric
Malo historije. ''Pravno lice'' je izmisljeno u doba ''trgovackog prava'' kojim se razlikovalo izmedju ''gradjana'' i trgovaca. Da bi se ''trgovina'' odnonso preduzetnistvo stimilisalo imovina trgovca je podeljena na ''licnu'' i imovinu pravnog lica tako da je samo imovina pravnog lica bila odgovorna za dugove. Posto je pravno lice jezicka konstrukcija ono ne moze da dela. Samo fizicka lica mogu da delaju (pravne radnje) pa je izmisljeno ''zastupanje'' pravnog lica (direkcija, itd.) kao sto roditelji zastupaju maloletno dete. Na zapadu se mnoge banke optuzuje za ''pranje novca'' mada imaju obavezu da transfere iznad izvesnog obima (10000 evra) prijave fiscusu. Pored toga imaju obavezu prijave iznosa na licnom racunu na dan 31 -decembra svake godine. Pored svih i svakojakih ''regulacija'' pranje novca te izbegavanje placanja poreza svuda postoji.
nikola andric
Izuzimanje ''javnih'' (otvorenih) akcionarnih ''drustava'' je razumljiv ali terminologija cudna. To ce reci vlasnik je ili pravno lice ili fizicko lice. Medjutim svako zna za konstrukciju ''preduzeca vlasnika preduzeca''. Takozvane ''cerke'' i ''preduzece majka''. Konstrukcija je izmisljena kako bi se imovina mogla ''premestati'' izmedju ''kcerki'' i od kceri ka majki preduzeca . Imovinsko pravo ne razlikuje izmedju ''javnih'' i ''privatnih'' preduzeca. Zajednicki , reducirani izraz je ''pravno lice''. Pretpostavka je da je ''neko'' vlasnik ali izraz ''neko'' nije ime koje nekoga naznacava ( ''neko mi je ukrao kola''). Svako preduzece mora biti registrovano u zemlji u kojoj se nalazi. Adresa, direkcija (zastupnici pravnog lica) isto tako. Preduzece sa 10000 akcionara koji se stalno menjaju pokazuje, kao primer, da je obsesija sa ''vlasnikom'' jos uvek aktualna u Srbiji. Svako zna da su penzioni fondovi ''vlasnistvo'' osiguranih koji placaju mesecne uloge. To nisu kapitalisti.
Славиша Гавриловић
Ово је без везе. АПР води евиденцију о регистрованим власницима фирми, али нема увида у стварне власнике. На примјер, као власници студентско-омладинских задруга воде се дуже од деценије исти студенти, али они сигурно нису стварни власник, већ неко физичко лице у сјени. Слично је и код друштава са ограниченом одговорношћу. А да не говоримо о томе да АПР нема уопште податке о физичким лицима која стоје иза правног лица оснивача привредног друштва. Апсурдно је да те податке морају, по Закону о спречавању прања новца обезбиједити пословне банке, рачуноводствене фирме и агенције и други, умјесто да се такви подаци похрањују у АПР-у и стављају на располагање свим заинтересованим. Тако ако фирма отвори текући рачун код пет банака свака од њих мора прије отварања текућег рачуна прикупити исту документацију, а то уопште није једноставан и јефтин поступак, ако је оснивач нпр. холдинг или корпорација.
Petar Amer
Да ли ћемо сазнати ко стоји иза Београда на води и чије је све то замешатељство? О гомилама извођача и подизвођача реновирања улица да не говоримо. Волео бих али чисто сумњам.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.