Гусле завадиле Србију и Црну Гору

Министарство културе и информисања Србије одбацило је оцену црногорског Министарства културе да су организатори наступа гуслара на прошломесечном отварању српског Културног центра у Пекингу „посегнули у конкретно културно наслеђе Црне Горе”.

Црногорско Министарство културе је претходно саопштило да су „наступом гуслара приликом отварања Културног центра Србије ’Иво Андрић’ у Пекингу, који је био обучен у црногорску народну ношњу, као у крајње експлицитном идентитетском обележју, организатори тог наступа посегнули у конкретно културно наслеђе Црне Горе, представљајући га као своје”, пренела је РТЦГ.

Уследио је одговор српског министарства: „Гуслар који је извео своју песму на отварању Културног центра ’Иво Андрић’ у Пекингу био је одевен у ношњу коју су носили и носе Срби у Црној Гори и Херцеговини и то је чињеница коју ниједна нова идентитетска конструкција не може да измени. Део српског наслеђа, и то веома изразит, потицао је и потиче из Црне Горе и Србија није ни овом приликом узела ништа туђе.”

Певање уз гусле је као део нематеријалног културног наслеђа Србије прошлог месеца уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Кад је реч о уписивању гусала на Унескову листу, црногорско министарство сматра да „то што је певање уз гусле за сада уписано на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као део културног наслеђа Србије, подразумева да Србија приликом презентације овог наслеђа третира сопствену гусларску традицију и све оно што уз њу иде, као што су ношња, симболичка значења и изворност и аутентичност текстова гусларских песама”.

У црногорском саопштењу се додаје: „Поштујући чињеницу да певање уз гусле припада и културном наслеђу Србије, што је уосталом потврђено уписом на Унескову листу, сматрамо да се приликом презентације и промоције овог нематеријалног достигнућа не би смело реферисати на оне његове садржаје и елементе који припадају другим народима, односно културном наслеђу друге државе. Вођена таквим приступом, Црна Гора ће и убудуће презентирати певање уз гусле, као део сопственог културног наслеђа, што ће се посебно односити на период након што кандидатура Црне Горе, Албаније, Хрватске и БиХ буде прихваћена од стране Унеска.”

Из српског Министарство културе и информисања одговарају, преноси Танјуг, да је Србија, приликом номинације певања уз гусле за Унескову листу нематеријалне културне баштине, поднела опсежну документацију.

„Током двогодишње процедуре, стручњаци Унеска су вредновали приложени досије и читава процедура је била јавна. Упис на листу Унеска не значи да тврдимо да су Срби измислили гусле и гуслање, него да је реч о темељној и живој баштини српског народа, о чему сведоче бројна удружења и посећене гусларске вечери.” У српском министарству оцењују да је Министарство културе Црне Горе „с више такта и скрупула требало да се огласи у вези с овом темом”.

„Обавештавамо их да Србија није ’посегнула’ ни у чије културно наслеђе ’представљајући га као своје’ и охрабрујемо их да пажљивије изуче неспорне етнографске и етномузиколошке чињенице пре него што посегну за непримереном и неаргументованом јеткошћу. Министарство културе и информисања Републике Србије и наше установе културе спремне су да им у том послу пруже и одговарајућу помоћ и податке”, закључује се у саопштењу.