Купци опет траже српску јабуку

После неколико месеци затишја поново има тражње за српском јабуком што је условило и раст цене овог воћа од 10 до 20 одсто.

У Европи је ове године јабука родила око 36 одсто више него у 2017. године. Истовремено, дошло је и до пада интересовања традиционалних купаца из Русије, где иначе извозимо 95 одсто овог воћа. То је пре неколико месеци условило драстично смањење продаје и снизило цену јабука. Повољна околност је то што је Кина, која произведи око 50 одсто укупне светске производње јабука, ове године имала пад од 28 одсто што је и довело до поремећаја на тржишту.

Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, рекао је јуче за „Политику” да се обистињују предвиђања да је јабуку требало складиштити јер долазе бољи дани за ово воће. Каже да су најгоре прошли они који нису имали хладњаче и који су морали да је продају директно са плантажа.

Они који имају калибраторе за сортирање јабуке и пакују је у картонску амбалажу сада за златни делишес добијају 50 до 55 динара, црвени делишес је око 60 динара, грени смит 45 до 50 динара…

– Ово су коректне и подношљиве цене приближне онима из најразвијенијих регија за производњу јабука у Италији. Садашња ситуација је доказ да мали произвођачи морају да се удружују – сматра наш саговорник. Највећа тражња је, додаје, за јабуком сорте гала, која на тржишту тренутно вреди 60 евроценти, по килограму, али ње тренутно нема јер је извезена за Дубаи.

Прошле године јабука је била четврти најзначајнији српски извозни пољопривредни производ чији је пласман вредео око 125 милиона долара. Неизвесно је да ли ћемо и у 2018. успети да достигнемо тај износ.

Кесеровић процењује да ће извоз јабука бити већи од 100 милиона долара али да „тешко можемо да достигнемо прошлогодишњи резултат јер је и цена овог воћа била нижа”. Јасно је, каже, и да се не може поновити цена од 60 или 70 евроценти, колико су јабуку плаћали купци из Русије јер су та златна времена прошла. Постаје јасније зашто су аналитичари упозоравали да Србија мора што пре да пронађе и друге канале продаје.

Кесеровић, ипак, сматра да је воћарство једна од најсветлијих грана пољопривреде и очекује да ће укупни овогодишњи извоз воћа бити око 600 милиона долара. Он је раније рекао да Србија мора полако да се прилагођава европском тржишту и да с конвенционалне прелазимо на интегралну, органску производњу као што ради цела Европа.