Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мађарска – инкубатор национализма

Виктор Орбан је саопштио да ће створити „нелибералну демократију” у којој лидери не морају да се брину за то да ли ће их неко контролисати
Упркос Орбановом овладавању медијима и судством, протести против њега нису замрли (Фото АП)

Држава која је некада била пример успешне посткомунистичке трансформације постала је модел меке аутократије која у обновљеном једнопартијском миљеу пркоси устаљеним нормама Европске уније и либералним принципима на којима почивају демократска друштва. Мађарска се наметнула као пионир борбе против „декадентне” ЕУ, а премијер Виктор Орбан данас је најпознатији европски политичар који, управљајући системом познатим као „нелиберална демократија”, цементира конзервативни шовинистички национализам.

Опседнут апокалиптичним визијама рата са исламом, Орбан је, користећи реторику крајње деснице, жестоко критиковао Брисел за то што је допустио да у Европу уђе више од милион миграната који „прете вредностима хришћанске цивилизације”.

У одбрани од најезде муслиманских „освајача”, подизао је зидове и активирао мађарски национализам поносно говорећи о „културној контрареволуцији” против либералне Европе, њене глобализоване политике, мултикултуралности и начина живота.

Мисионарски посвећен „разобличавању хипокрита у Бриселу”, Орбан се за кратко време наметнуо као промотер нелибералне платформе и стекао савезнике у осталим чланицама Вишеградске групе – Пољској, Чешкој и Словачкој.

Већ после прве изборне победе 2010, Уставни суд попунио је својим лојалистима, променио изборни систем у корист владајуће странке Фидес, створио мрежу корумпираних олигарха који финансирају његову партију, док је савезницима омогућио контролу над институцијама. Систематски је спречавао критике по медијима отпустивши око хиљаду људи из јавних сервиса. Извршио је чистку познатих либералних интелектуалаца, академика и професора.

Четири године касније саопштио је да ће означити крај либералне демократије и створити „нелибералну државу” попут Русије или Турске, где лидери не морају да се брину за то да ли ће их неко контролисати.

Вешто манипулишући националним окупљањем, експлоатишући недостатак визија и идеја политичке левице и правдајући своју политиком потребом да се рашчисти са „остацима комунизма”, у априлу је добио трећи узастопни мандат како би наставио да утврђује политички пројекат који све мање има везе с демократским устројством.

Сматран својевремено за непослушног, гласног популисту са политичке периферије, Орбан је постао редак европски миљеник Доналда Трампа, док је његова решеност да сруши послератни либерални консензус један од највећих изазова за Европу.

Проглашавајући 2018. за „годину великих борби”, Орбан је земљу вратио у једнопартијска времена контроле институција, слабашне владавине права и притисака на организације цивилног друштва. У међувремену су се његов зет и пријатељи из младости енормно обогатили.

Орбан је Миклоша Хортија, сарадника нациста који је управљао Мађарском током Другог светског рата и хиљаде Јевреја послао у смрт, прогласио за „изузетног државника” и оглушио се о апел мађарске јеврејске заједнице која захтева да влада престане са антисемитском кампањом против Џорџа Сороса.

Узвратио је доношењем посебног „анти-Сорос закона” пошто мађарског Јеврејина, америчког финансијера и свог давнашњег ментора, оптужује за подршку либералним невладиним организацијама и за критику политике према мигрантима.

Питање је да ли ће 1.500 студената из стотину земаља наредне године моћи да настави студије на Централноевропском универзитету у Будимпешти чији је оснивач Сорос. После готово двогодишње кампање против универзитета да је „агент” Сороса, његово седиште је пребачено за Беч, што је прво исељење универзитета у историји ЕУ.

Преузета је контрола над академијом наука и универзитетима. Пишу се нови школски програми.  На мети режима посебно су писци, уметници и музичари који критикују владу. Рехабилитују се писци који су некад били оптуживани за везе са нацистима и другим десничарским и антисемитским групама.

Провладини медији прозивају ауторе који недовољно подржавају премијера. Власници више од 400 новина, ТВ и радио канала, новина и веб-сајтова су „прихватили” да буду стављени под контролу летос основане холдинг компаније којом управљају људи блиски властима, укључујући и Орбановог приватног адвоката.

Мађарска је, по оценама Фридом хауса, од доласка Орбана на власт од „консолидоване демократије” пала на „полуконсолидовану”, док су медијске слободе забележиле пад од 50 места.

У октобру су укинуте родне студије на универзитетима пошто је садржај предмета дијаметрално супротан „вредносном систему владе”. Конзервативци су одлучни да у склопу промоције отаџбине, нације и „мађарског живота” сачувају „вредности породице”. „Желимо да нашим девојчицама највећи степен самоостварења буде то да нам роде унуке”, сматра председник парламента и један од кључних идеолога Фидеса. Бескућништво је проглашено за кривично дело.

Европа је дуго била затечена, а у септембру је коначно реаговала на режим који дискредитује основне вредности на којима унија почива. Посланици Европског парламента су активирали процедуру кажњавања Мађарске – тзв. нуклеарну опцију – због „континуираног гажења демократских принципа” и „подривања демократије”.

Парламент у Стразбуру први пут је против неке од држава чланица активирао члан 7, који, између осталог, предвиђа могућност ускраћивања права гласа Мађарској кад је реч о одлукама које доноси ЕУ.

Изузетно је, међутим, тешко казнити земљу која је у ЕУ. Неопходна је сагласност свих да би се нека чланица казнила због кршења прописа владавине права. Довољан је вето Пољске, која дели многе принципе Орбанове владавине, па да Мађарска прође без казне.

Намера Брисела и није кажњавање или изолација, већ убеђивање власти у Будимпешти да прихвате компромис који је у складу са кључним вредностима ЕУ, али Орбан оспорава право уније да се меша и најављује да Мађарска „неће пристати на уцене”.

Чланство у ЕУ је неопходно Мађарској. Велики део бруто националног производа генеришу немачке компаније и фабрике на њеној територији. Фондови ЕУ обезбеђују 47 милиона евра недељно.

Орбанова политика пуна је контрадикција. За ЕУ и против ЕУ. За сада премијер ужива у томе да је икона нелибералне Европе.

Коментари81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vasic
Ako je i od Jaksica, mnogo je. Uvek isto, sa istom argumentacijom i istim ciljem.
Jan-ko
A jel postoji nesto dobro sto je taj covek uradio? Pa ne bi ga ljudi 3 puta uzastopno birali da jer toliko los zavoga..
Mike Kovian
Meni je članak dovoljno "informativan" mada površan jer nabraja "činjenice " bez ikakvih uzročno-posledičnih osvrta pa je opšti utisak da je jednostran. Briselska administracija je birokratizovana tvorevina, bez lica i obraza, kao uostalom i svaka birokratija, a verujem da Orban i među njima ima onih koji mu odobravaju ali ćute zbog mogućih represalija. Jer zašto bi Mađarska (i ostale nabrojane zemlje) trebale da prihvate muslimanske (većinom) izbeglice iz puke solidarnosti a ni jednim svojim aktom nisu učestvovale u stvaranju istih? To je obaveza, odgovornost i "nagrada" velikoj evropskoj četvorci za njihove politike iz prošlosti. Možda grešim ali mi se čini da je on "meki autokrata" delimično i zbog tog diktata evro-birokrata. Ostale "optužbe" neću da komentarištem jer ne znam mnogo o njemu. Ali bih dodao da istorija uči da političari sa "periferije" uglavnom bolje vode državu od onih "pred-određenih" i da "pamet" u politici uglavnom ne znači mnogo (Kisindžer).
Mike Kovian
Erazmo: Mislio sam na tajni sporazum iz 1916-te (Sykes - Picot Agreement) koji je uzrok i današnjim nevoljama u Evropi, a s čime ove četiri istočne zemlje nemaju nikakve veze. Prethodni odgovor nije objavljen, nadam se da ovaj hoće.
Nostradamus
Gospodin @Mike Kovian kaze: "..Jer zašto bi Mađarska (i ostale nabrojane zemlje) trebale da prihvate muslimanske (većinom) izbeglice iz puke solidarnosti a ni jednim svojim aktom nisu učestvovale u stvaranju istih..". Za vasu informaciju, u parlamentu u Briselu sede i legalno izabrani predstavnici Orbanove partije, pa mi nije jasno zasto kazete da "nisu ucestvovali"?. Cime su u tome ucestvovali Nemci i Francuzi?.
modi
Mdjarski nacionalizam u poredjenju sa hrvatskim nevidljiv,z.evropa je pritiska zato sto nece izbeglice i sto proteruje Soroseve fondacije .
Jovan Aleksic
Diktatura i fasizam po Trampovom modelu u SAD, i ideal srpske opozicije , koja cesto, kao i Tramp, hvali ovog diktatora.
Дедивановић Пера
Под тим убогим и сировим Трампом, америка није почела ниједан рат. Под Обамом, најлибералнијим од свих америчких председника, најврлијим представником те "подземне" америке, САД су почеле три рата и Обама је директно одговоран за смрт преко 500 000 људи у Либији, Египту, Сирији, Јемену и Украјини. А на унутрашњем плану веома илустративан податак је да је под тим убогим Трампом на улицама САД убијено 25% МАЊЕ црнаца него док је Обама био председник. Трамп је представник једног другог моћног лобија који се враћа имеријалистичким коренима Америке. У САД је ужасан сукоб (који и те како односи жртве) између неоимперијализма и неолиберализма. Трамп се држи на власти једино јер има подршку армије која је видела да је ђаво дошао по своје.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.