Комисија за НАТО интеграције БиХ одржана без Срба
Од нашег дописника
Сарајево – Да је у БиХ свака прича о евентуалном уласку земље у НАТО бесмислена, уколико није утемељена на компромису конститутивних народа, доказ је и седница Комисије за НАТО интеграције БиХ, која је одржана јуче у Сарајеву.
На ту седницу нису дошли српски чланови, јер су желели и на тај начин потврдити приврженост Резолуцији о војној неутралности Републике Српске коју политичко Сарајево, судећи по потезима које вуче у последње време – игнорише.
Иако је Сеад Јусић, заменик председавајућег комисије, одмах након што је она недавно комплетирана, самоуверено изјавио како „Резолуција о војној неутралности није релевантна за њен рад”, јуче се могао уверити колико је био у праву.
„Комисији нису присуствовали Срби. Имали смо кворум за рад, али не и за одлучивање”, рекао је новинарима након седнице председавајући комисије Јосип Бркић.
Он је напоменуо да су поједине институције у БиХ имале примедбе на годишњи програм о сарадњи БиХ и НАТО за период 2018–2019. и додао да ће „тај програм бити достављен Савету министара БиХ, како то налаже процедура”.
Иначе, задатак комисије јесте да ажурира тај такозвани годишњи програм о статусу БиХ у оквиру Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП) и достави га Савету министара БиХ, што је у супротности са званичним ставом Републике Српске о војној неутралности.
На састанку званичника Српске код председника Републике Жељке Цвијановић, одржаном пре неколико дана у Бањалуци, разговарано је о питањима активирања МАП-а и недвосмислено је закључено да „активирање тог плана, као и све активности које се спроводе с тим у вези нису прихватљиве за Републику Српску”.
Недавно је и саветник Милорада Додика, председавајућег Председништва БиХ Срђан Перишић упозорио да постојећи Савет министара „не може да расправља о активирању МАП-а за чланство у НАТО-у”, јер се налази у техничком мандату.
„Очито је да се у Бриселу и министрима у још актуелном Савету министара жури да пре формирања власти у заједничким институцијама БиХ ставе пред свршен чин Милорада Додика и тиме онемогуће дејство Резолуције о војној неутралности Републике Српске”, сматра Перишић.
На важност и принципијелну оданост неутралности, указала је у последње време, и то више пута, и председница Републике Српске Жељка Цвијановић.
„Ми не желимо да постоји НАТО граница између Арпске и Србије. За нас је најрелевантнији најсвежији документ институција РС, а то је Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности РС, коју је Народна скупштина РС донела 18. октобра 2017. године”, каже Цвијановићева.
Акциони план за чланство БиХ у НАТО, који је више од осам година био у фази мировања „због неиспуњавања кључног услова – књижења војне имовине”, активирали су изненада министри спољних послова земаља чланица НАТО-а, чиме су практично одшкринули врата БиХ.
У том радикалном заокрету у односима према БиХ неки препознају, између осталог, и намеру НАТО-а да сузбије такозвани руски утицај на Балкану.
Подели ову вест







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.