Мимо очекивања, председник Реџеп Тајип Ердоган је уочи Нове године поново обећао грађанима Турске: 2019. ће сигурно почети градња истанбулског канала.
„Ускоро ћемо расписати тендер за истанбулски канал. Одлагања више неће бити, коначно ће почети прокопавање тог објекта”, обећао је он на састанку владајуће Партије правде и развоја (АКП).
Потез шефа државе изненадио је многе економисте у Турској. Курс лире је током 2018. године, до августа, у односу на долар пао за 40 одсто и Ердоган је позвао сва министарства да преиспитају веће инвестиционе планове и да се не размећу парама. Тако се и овај пројекат, који ће, према најновијим проценама, коштати најмање 16 милијарди долара, на неко време нашао „на леду”.
Најновији заокрет Ердогана политички аналитичари доводе у везу с великим падом популарности владајућег АКП-а уочи локалних избора који ће се одржати последњег дана марта 2019. године. Према анкетама, за њу се сада изјашњава једва 36 одсто грађана. Председник Ердоган се нада да ће захваљујући овом обећању привући нове гласове, пре свега у Истанбулу, 15-милионском мегаполису на Босфору. Он је такође најавио да ће у следећих сто дана, дакле до избора, бити реализовано и неколико мањих пројеката.
На локалне изборе АКП излази у коалицији с конзервативном Партијом националистичког покрета (МХП) Делвета Бахчелија, која је стала иза Ердогана и на летошњим председничким изборима, што је било пресудно за његов успех. Опозиционе странке покушавају да нађу заједнички језик, али неке од њих ће, како тренутно ствари стоје, поново наступити одвојено.
На референдуму у априлу 2017. године на коме су усвојене уставне промене, Ердоган је обезбедио тесну већину и први пут није успео да победи у Истанбулу, који је увек био његово изборно упориште. У владајућој странци се надају да ће захваљујући овом обећању у марту освојити већину гласова, поготово зато што житељи Истанбула последњих година страхују од еколошке катастрофе – мореуз је постао тесан јер кроз њега свакодневно пролазе многи танкери који превозе нафту и друге опасне материје.
У неколико хаварија на том месту страдало је педесет људи, а у мореузу је данима, на запрепашћење грађана, горела изливена нафта. Конвенцијом из Монтреа, која је усвојена 1936. године, у време мира гарантује се слободна пловидба трговачким бродовима кроз мореузе који раздвајају Европу и Азију. Али, развој је у међувремену учинио своје: онда је кроз Босфор годишње пролазило 4.500 бродова а сада 80.000.
У Турској је у последњој деценији покренуто неколико мегапројеката: у октобру је отворен нови аеродром у Истанбулу, један од највећих на свету, раније је пуштен у саобраћај Евроазијски тунел испод мореуза, преко Босфора је изграђен и трећи мост, који носи име султана Селима. Ердоган очигледно не жели да се на томе заустави, већ хоће да за собом остави још дубљи траг у граду у коме је започео политички успон.
„Истанбулски канал биће највећи пројекат века. Он ће засенити Суец и Панамски канал”, тим речима је он 2011. године први пут говорио о прокопавању воденог пута од Црног до Мраморног мора, али се још није усудио да се ухвати укоштац с тим финансијским изазовом.
Канал ће бити дуг 45 километара, широк 150 а дубок 25 метара и моћи ће да пропусти пловеће грдосије. Градиће се европском страном поред Босфора, тако да ће стари део Константинопоља постати вештачко острво.
Мамутски пројекат би требало да се заврши до 2023. године, када Турска обележава стогодишњицу проглашења републике.
„Ердоган на тај начин жели да подигне себи споменик који ће прогутати милијарде долара. То је суманут пројекат”, кажу противници те идеје.
Али, судећи по његовим најновијим изјавама, Ердоган се не осврће на те критике и најављује скори почетак радова за овај „пројекат столећа”.
