Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Што броје – ако се не боје

Београд поново потресају жестоки опозициони протести, вероватно најозбиљнији током ових, ево, већ шест и по година напредњачке власти. Заправо, једини иоле масовнији су били они на почетку „Протеста против диктатуре”, након председничких избора 2017. као и две-три шетње у организацији „Не давимо Београд”, поводом нелегалног, већ скоро заборављеног ноћног рушења објеката у Савамали, за које је – тада премијер – Александар Вучић рекао да је дело неког „идиота” из градске власти. Овај пут је, чини се, ствар још озбиљнија – о чему сведоче и прилично нервозне реакције из врха власти, која је у претходним случајевима, пажљивим дозирањем уздржаности и медијске демонизације, успевала да их отупи и обесмисли.

Сада, међутим, тај сценарио није пошао најбоље. А прве реакција власти и режимских медија (закључно са већ прослављеном Барбаром са Студија Б) само су изазвале гнев и разгореле фитиљ протеста.

Може се, наравно, спекулисати о домету, мотивима и масовности ових демoнстрација, али очигледно је да власти није сасвим свеједно и да, упркос силном и понекад готово комичном инсистирању на „минорности” броја окупљених, и те како зазире од тога у шта би се ово могло изродити. Или што рече неко ових дана: „Што нас броје, ако се не боје?”

Узгред речено, у односу на репертоар употребљен током протеста „против диктатуре” овог пута је упадљиво одсуство оптужбе на рачун демонстраната да су „соросевци” – што је вероватно последица веома блиског односа који је Александар Вучић у међувремену успоставио са Соросевим сином Алексом (помиње се да је Сорос јуниор чак и нека врста посредника између српске и албанске стране у разговорима о Косову). Али се зато демонстранти увелико оптужују да су „Харадинајеви јуришници”, да је у питању „тајкунски протест” и да руше државу у тренутку док су наши сународници на Косову изложени блокади и покушају геноцида. А забележен је чак и бизаран покушај манипулације са колима хитне помоћи, којима, наводно, демонстранти не дају да прође.

Ма шта мислили о данашњој српској опозицији, парламентарној и ванпарламентарној (а већина не мисли бог зна шта добро – иначе и не би били опозиција), чињеница је да је главна одговорност за укупну политичку и друштвену климу ипак на страни власти. А да опозиција ту, евентуално, са своје стране само може донекле да допринесе у позитивном или негативном смеру. Дакле, ако је политичка ситуација на ивици пуцања, ако нема консензуса и неопходног дијалога у медијима и у парламенту – јасно је чија је одговорност ту највећа.

Ма шта, такође, мислили о Александру Вучићу, чињеница је да он, објективно, и даље ужива највећу подршку у српском бирачком телу (мада та подршка ипак није ни издалека толика колико показују поједине анкете и резултати локалних избора који се периодично организују као „показне вежбе” Вучићеве снаге и непобедивости). Па, шта је онда Вучићев проблем, уколико га уопште има?

Оставимо ли тренутно по страни спољнополитичке факторе и дилему да ли је ту, својевремено, дао нека „олака обећања” у вези са Косовом, Вучићев највећи проблем је то што је упао у неку врсту (политичке) „спирале смрти”, односно постао талац сопствене пропаганде и сопственог рејтинга, који се мора одржавати по сваку цену и билдовати без краја и конца. А кад се упадне у ту мат(р)ицу, готово да више нема повратка, нити среће за било кога. Нема те победе у Лучанима која га може смирити, нити аплауза и удвориштва које га може задовољити. И вероватно му се све више чини да му буквално сви који му не аплаудирају раде о глави – као и да таквих има подоста и међу самим аплаудерима. И што је најгоре, по принципу „самоиспуњавајућег пророчанства”, протоком времена тај субјективни утисак све више постаје реалност. Није случајно Платон у „Држави” дао опис владара у таквом поретку који је, по дефиницији, како год почео, на крају увек усамљен, уплашен и несрећан.

Протести ће се завршити овако или онако. У овом тренутку, мала је шанса да се могу претворити у пожар и лавину која ће СНС преко ноћи однети с власти. Али несумњиве су барем две ствари – и обе су потенцијално врло забрињавајуће. (1) Александар Вучић и СНС, по свој прилици, немају ни капацитет ни намеру да ишта значајније мењају у начину управљања Србијом. (А и зашто би, када им, по њиховом осећају и њиховој пропаганди, све баш одлично иде?)  С друге стране (2) протести су сваки пут све жешћи и масовнији. И по унутрашњој логици политичке акције и реакције – сваки следећи биће вероватно све неконтролисанији и насилнији.

Зато су демократија и друштвени дијалог ипак бољи. Само је питање да ли се то схвати пре или тек после неког великог белаја.

Народни посланик и уредник НСПМ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јасмина
Коментаришем к'о да сам на траци сваки текст или коментар у овом листу који указује на праву природу садашње политичке врхушке у Србији, све у нади да ће бити објављен, да ће се у бујици опаски обожавалаца лика и дела председника Вучића који све више добијају простора у ПОЛИТИЦИ, наћи и чути и понеки дисонантни тон ... У том смислу, изражавам пуну подршку овом тексту и његовом аутору, господину Вукадиновићу који одмерено и у духу праве демократије са грађанским предзнаком, анализира, упозорава, указује и критикује. Да, нешто је труло у мојој вољеној земљи и захревам промене !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.