Спор државе и Карађорђевића око Белог двора и сефа 555

Да ли ће после 17 година, од када је одлуком Владе Србије на чијем је челу био Зоран Ђинђић породици Александра Другог Карађорђевића уступљен на коришћење дворски комплекс у Београду, син јединац последњег југословенског краља Петра Другог морати да напусти Бели двор?

– Влада Србије ће одлучити на који ће начин бити коришћен Бели двор, с обзиром на то да је реч о државној имовини Републике Србије. Уставно је овлашћење владе да управља државном имовином – каже за „Политику” директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

За сада не постоје поуздане информације о томе да ли ће Александар остати у „српском Версају” са 500.000 евра у џепу које ће добити као надокнаду, или ће морати да потражи ново место за становање. Према нашим изворима, кабинет Ане Брнабић неће журити са том одлуком.

Принц Александар Карађорђевић очигледно се не мири са неизвесном судбином и јуче је саопштио да има необориве доказе да је сва имовина његове породице, укључујући и Бели двор, купљена и грађена из личних средстава његовог деде Краља Александра Првог, те затражио њено хитно враћање.

Како је навео у саопштењу, два двора у оквиру Дворског комплекса на Дедињу, Краљевски и Бели двор, као и сва остала имовина, укључујући и садржај сефа 555 у Народној банци, неспорна су приватна имовина краља Александра Првог.

– Те некретнине су купљене, грађене, одржаване и финансиране из личних средстава мог деде Краља Александра Првог, за шта имам апсолутне и необориве доказе – каже принц, наводећи да има још много породица које захтевају правду и враћање своје имовине.

Хоће ли његова констатација да приватно власништво не може да се третира другачије у зависности од тога да ли је стечено у прошлости или садашњости ганути државне органе?

Какав ће бити исход краљевске саге у Републици Србији? Страхиња Секулић је раније изјавио да Бели двор и сва уметничка дела у њему остају трајно у власништву државе, те да ће породица Карађорђевић бити обештећена по правилима која важе за све грађане. Секулић је објаснио да је износ обештећења лимитиран на 500.000 евра по старом власнику, који се деле на наследнике, на период од 12 година у форми обвезница.

Наиме, Агенција за реституцију одбила је захтев за враћање Белог двора породици Карађорђевић и издала решење о томе. Ту одлуку је потврдио другостепени орган. Управни суд је донео одлуку којом је заправо потврдио да се Бели двор не може вратити у натури, али да породица Карађорђевић има право на обештећење.

Законодавац ће регулисати коришћење Белог двора, али Секулић нема сазнања да је у току израда посебног закона о Белом двору и каже да не зна зашто се са њим касни.

Правни заступник принца Александра Карађорђевића сматра да Агенција за реституцију о Белом двору не сме ни да одлучује, јер би то требало да буде предмет посебног закона.

По повратку у отаџбину, у лето 2001, Александар је постао старешина Дома Карађорђевића и добио право боравка у дворском комплексу. Принц је често говорио да је у запуштена и оронула дворска здања и око 135 хектара паркова уложио огромна лична средства.

Међутим, остали чланови породице Карађорђевић, попут принцезе Јелисавете, ћерке кнеза Павла, замерали су свом рођаку, нарочито када им је забранио да се населе у ексклузивним здањима на Дедињу.

Из кругова блиских принцези Јелисавети тврде да све што се налази у Белом двору, попут вредних уметничких слика, намештаја, драгоцених књига и уметничких предмета, представља имовину кнеза Павла, коју је он куповао на аукцијама широм света.

Кнез Павле је, заправо, завршио градњу Белог двора и живео у њему са кнегињом Олгом и децом Александром, Николом и Јелисаветом, све до мартовског пуча 1941. године, када је одатле исељен за неколико сати. Због тога принцеза Јелисавета и наследници покојног кнеза Александра потражују обештећење за ствари које су својина њиховог оца и мајке. Ту настаје још један проблем, јер Агенција за реституцију жели да обештети породицу Карађорђевић, не утврђујући шта је чије. Читав Стари и Бели двор су, уз то, под заштитом као споменик културе, као и све покретне ствари које се налазе у тим дворовима. Поставља се зато питање шта коме заправо припада. Односно, шта наслеђује Александар Други, шта наследници кнеза Павла, а шта ће остати држави.

Свакако ће се велика полемика водити и око вредне колекције новца и накита која је затечена и пописана од стране Државне комисије 1980–1982. године. Новац и накит налазе се у врећама и закључани су у сефу 555 Народне банке Србије. Тај сеф је био предмет разматрања и у Титовој оставини. Наследници кнеза Павла тврде да колекција из сефа припада њима, као наследницима. Тај новац и накит налазе се у поседу државе и сада је питање да ли ће их она уопште вратити.

До сада није дозвољено да се врши увиђај и процена вредности новца и драгоцености у мистериозном сефу. Претпоставља се да Александар Други тражи договор са државом, јер вредност уметничких дела и количина новца из сефа превазилазе десетине милиона евра.

Сеф 555 је отворен по налогу бившег председника Томислава Николића. Нико од наследника Карађорђевића до сада није имао приступ том сефу.

Ко ће утврдити шта коме припада, хоће ли Александар остати у дворском комплексу и да ли ће садржина сефа 555 остати заувек у трезору Централне банке? Да ли ће коначну одлуку о томе донети држава или судови?