Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Универзитет у Виљнусу – најстарији у Источној Европи

Црква светих Јована (Фото В. Сотировић)

Универзитет у Виљнусу је најстарија највиша академска установа у Источној Европи. Основан је као католички универзитет и академија 1579. године уздигавши се из ранга колегије основане 1570. од Језуитског реда који је у Виљнус дошао на позив бискупа Виљнуса Валеријана Проташевичуса да се духовно и догматски бори против нарастајућег таласа протестантизма. У почетку је било само два факултета – филозофије и теологије – да би данас универзитет у свом саставу имао 12 факултета и нешто више од 20.000 студената (по броју студената је највећи у Литванији). Правни факултет је основан 1641. а факултет медицине 1781. године.

До раног 19. века предавања су се одржавала на латинском језику, тако да је био отворен за све студенте различитих народности и вероисповести који су владали тим језиком уз услов да су били племићког порекла.

Универзитет је познат по астрономској обсерваторији која је основана 1753. године и као таква била једна од најстаријих и највећих у читавој Европи. Стари кампус универзитета се налази у срцу Старог града, заузимајући читав један кварт са 13 дворишта и зградама око њих које су зидане у различитим временским епохама и у различитим архитектонским стиловима: готика, барок, ренесанса, рококо, класицизам и еклектика. Универзитет је од 1803. године носио име Руски царски универзитет, који је по декрету руског цара Николе Првог затворен 1832. због учешћа великог броја студената и професора у литванско-пољском устанку против руских царских власти 1830−1831. године (данашња територија Литваније је била у саставу Царске Русије од 1795. до 1918). Између два светска рата (1919−1939), када је Виљнус са околином био у саставу Пољске, универзитет је радио под именом Универзитет Стефана Баторија (Стефан/Иштван Батори био је краљ Пољске и велики кнез Литваније који је 1. априла 1579. издао краљевску привилегију о преименовању језуитске колегије у универзитет и академију). У међуратном периоду је на овом универзитету студирао будући добитник Нобелове награде за књижевност – Чеслав Милош. Чувени пољско-литвански песник Адам Мицкијевич (1798−1855) најпознатији је дипломирани студент овог универзитета. За време совјетске администрације након 1945. године универзитет је реорганизован према тадашњем совјетском моделу.

У оквиру универзитетског комплекса, у његовом Великом дворишту, налази се и једна од најлепших цркава у Литванији – барокна грађевина посвећена свим свецима који носе име Јован. Прва црквена грађевина на овом месту потиче одмах након званичног покрштавања Литваније 1387. године и била је у готском стилу. Каснобарокни облик црква је добила у периоду од 1738. до 1749. након великих пожара у граду, који су и ову богомољу доста уништили. Данашњи облик јој је дао чувени барокни архитекта из Виљнуса – Јохан Кристоф Глаубиц (рођен у Шлезији, умро у Виљнусу). Црква је према његовом пројекту имала 24 олтара, а у њену унутрашњост је могло да стане и до пет хиљада људи. Данас је ова богомоља универзитетска црква у којој се поред редовних литургија/миса одржавају и концерти, хорска такмичења, додела студентских диплома као и разни фестивали. Поред цркве се налази велелепни петоспратни звоник висине 63 метра са декоративним крстом висине 6,2 метра.

У историјату Универзитета у Виљнусу дугом више од 450 година је на српском језику одбрањена само једна докторска дисертација (2002. на Филолошком факултету). Њен аутор је истовремено и аутор овог текста који је, између осталих наставних предмета, на Катедри за словенску филологију предавао и предмет српски језик и филологија.

Др Владислав Б. Сотировић

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nemanja Opančarević
Hvala autoru na lepom tekstu! Prošle godine sam bio u kratkom obilasku baltičkih zemalja i ostao mi je utisak žala da nemamo razvijenije odnose sa ovim državama. Na stranu njihova rusofobija, a naša rusofilija, treba otvarati i osvajati prostore za upoznavanje, razmenu, učenje... Svako dobro!
Sacha Bakker
Poruka je za Decak-a.
Sacha Bakker
Tako to počne, a završi se kao u Holandiji. Jedne godine smo stajali u crkvi svetog Nikolaja u Apingedamu, gde smo prezentovali naš viski. U oltaru je stajao veliki trgovac viskija. Pomislila sam da crkva nije aktivna, što je češći slučaj u Holandiji, ali ne, crkva se uveče počisti, pa se ujutro vrši sveta liturgija. Treba li nam tako nešta?
Mihajlo-Bačka
Nema jedinstvene i jasne oznake gde se nalazi Istočna Evropa, Istočna-srednja Evropa, itd.( na primer od ovog meridijana istočno je ovo, od onog ono) već postoje razna tumačenja na osnovu geografskih, političkih i kulturoloških aspekata, u zavisnosti koje istorijsko doba posmatrate. Nekada su to sasvim suprotstavljeni stavovi u zavisnosti ko šta hoće da “objasni”. Zato predlažem da se držimo činjenica, koje nisu nečija tumačenja, već zapisani istorijski podaci.Ovo što ću navesti u sledećem tekstu, zapisano je pre ovog članka i pre nego što je nastala rasprava povodom toga: Grof.Ištvan Batori( Bátory István) bio je knez Erdelja( 1571-1586) kralj Poljske i veliki knez Litvanije, tj.bio je vladar Poljsko-Litvanske Unije(1576-1586).On je akademiju u Vilniusu podigao na rang univerziteta 1578. godine.Papa Grgur XIII. svojom bulom je to potvrdio 1579.godine.Tako je nakon univerziteta u Krakovu,1364., nastao je drugi univerzitet Poljsko-Litvanske Unije,1579.godine.
Jablan Borovic
Пише се "опсерваторија", не "обсзерваторија".
Владислав Б. Сотировић
У праву сте. Управо тако и пише у тексту: "Универзитет је познат по астрономској обсерваторији која је основана 1753. године и као таква била једна од најстаријих и највећих у читавој Европи."

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.