Послодавцима звони на узбуну због неплаћених доприноса

Послoдавци који још увек нису Пореској управи платили доприносе за обавезно социјално осигурање за неисплаћене зараде за претходни месец имају још мало времена. Крајњи рок је 31. децембар, стоји у пореском календару за ову годину.

Послодавац је дужан да доприносе обрачуна и уплати истовремено са исплатом зараде, разлике зараде или уговорене накнаде за привремене и повремене послове. Уколико не исплати зараду до последњег дана у текућем месецу за претходни месец, дужан je да најкасније до тог рока обрачуна и уплати доприносе за претходни месец на најнижу месечну основицу доприноса. У супротном, Пореска управа, по службеној дужности, а на основу расположивих података, обрачунава доприносе у име и за рачун послодавца.

Законска обавеза послодаваца је да плаћају доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за све запослене, а обрачун, контрола и наплата доприноса је под надлежношћу Пореске управе. Обавеза послодавца је да доставља фонду М4 пријаву, о исплаћеним зарадама и плаћеним доприносима, док за послодавца, физичко лице, новчана казна износи од 5.000 до 400.000 динара.

Закон о ПИО, прописује да уколико послодавац плати доприносе својим радницима, али на време не достави потврду да је то учино, плаћа новчану казну од 10.000 до 800.000 динара. Запосленима с друге стране остаје, да уколико схвате да послодавац неће да им измири доприносе, да се обрате инспекцији рада, финансијској инспекцији и на крају надлежном суду.

Упитан колико су послодавци ревносни када је реч о уплатама доприноса за ПИО, будући да држава и даље за несавесне послодавце повезује стаж, Драгољуб Рајић, консултант у оквиру „Мреже за пословну подршку”, каже да од када се све ради електронски преко једне уплатнице, тешко да послодавац може да уплати само плату, а не и доприносе.

– То поготово није могуће код приватних фирми. Уколико би се десило да власник фирме закасни један месец с уплатом, Пореска управа то одмах види и позива послодавца да виде зашто касни с уплатама. Раније је постојала могућност да шеф плати зараду, али да доприносе не измири, што је већина радника откривала тек кад би поднели захтев за пензију – каже Рајић.

– Чињеница је, међутим, да и даље око 35 послодаваца касни с уплатама зарада до 30 дана, што и не чуди ако се зна да у збиру око 60 одсто фирми има проблем с ликвидношћу и рачуне плаћају тек после 135 дана – објашњава наш саговорник.

– У пракси сигурно има још фирми којима се гледа кроз прсте, па уплаћују само зараде, а доприносе кад стигну, али за то мора да постоји посебна протекција – истиче он.

На питање има ли санкција за несавесне послодавце, Рајић каже да је њихова највећа казна што не могу да измире обавезе према радницима, те да колико зна, Пореска управа неће додатно да им отежава целу ствар.

– Уколико се догоди да су неликвидни и да касне месец, два с уплатама доприноса, тешко да ће их новчаним казнама порезници натерати да плате. Јер, они немају, па немају новац. Зато се договарају како да репрограмирају дуг и да на крају све испадне добро и за раднике и за послодавца – објашњава он.

Због свега тога ПИО фонд је омогућио странкама да информације о уплати доприноса могу да добију не само на шалтерима фонда, већ и електронски, користећи јединствени пин код. На овај начин грађани могу проверити да ли им послодавци плаћају доприносе. Уколико радник схвати да је без доприноса треба да затражи листинг уплата доприноса од ПИО, поднесе пријаву против послодавца Инспекцији рада и да га пријави Пореској управи.