Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кинеско чудо у Србији, инвестиције од близу 10 милијарди долара

Председник Србије Александар Вучић састао се у септембру 2018. у Пекингу са председником Кине Си Ђинпингом (Фото Танјуг / Д. К. )

Кинеске инвестиције у Србији са актуелним и најављеним пројектима требало би да достигну 10 милијарди долара, а велики део биће реализован у оквиру глобалне кинеске иницијативе „Појас и пут”.

На продор Кине у овај део света, на путу ка ЕУ, укључујући и Србију, Брисел и Вашингтон гледају са великом резервом, а страх од озбиљног такмаца који им се значајно приближава преточен је последњих пар година у упозорења о наводно прљавим технологијама, искоришћавању јефтине радне снаге, те недовољно транспарентним тендерима.

„Појас и пут” је, међутим, стигао до Европе, у тој иницијативи тренутно учествује или је заинтересовано за учешће 67 земаља које стварају трећину светског БДП-а, а питање на које нема одговора је како је Србија, односно њен председник Александар Вучић успео да обезбеди да Кина управо са нашом земљом у оквиру иницијативе „Појас и пут” договори највише пројеката од укупно планираних инвестиција у оквиру иницијативе у вредности од скоро билион, односно хиљаду милијарди долара.

Само током прошле године са Кином су потписани пројекти вредни око три милијарде долара.

Кинези у Србији граде аутопутеве, пруге, мостове, енергетске и друге инфраструктурне објекте, као и фабрике, а договорена је и изградња великих индустријско-технолошких паркова.

Такође су и стратешки партнери и имају велике инвестиције у српску привреду, укључујући највеће и најпроблематичније годинама - РТБ Бор и Железару Смедерево.

Председник Кине Си Ђинпинг је на отварању Самита „Појас и пут” у Пекингу у мају 2017. најавио 113 милијарди евра за различите пројекте на Новом путу свиле, а само Развојна банка Кине је већ предвидела да одобри 800 милијарди евра инвестиција за 900 пројеката, подсећају за Танјуг у Привредној комори Србије.

Пут свиле представља глобални пројекат који је уједно и велика развојна шанса за све земље на његовој траси, рекла је саветница у Сектору за међународне економске односе ПКС Ивана Бајић.

Како је истакла, Србија по неколико основа припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века: преко друмских и железничких деоница паневропског Коридора 10, од Поморског пута свиле који од луке Пиреј води за земљама Југоисточне, Средње и Западне Европе.

Затим, преко железничких деоница Коридора 10 на територији Србије, а које представљају значајан део јужне азијско - европске железничке уније, која железнице Азије треба да повеже са Европском јединственом железничком мрежом.

Такође, Србија припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века и значајним делом пловног пута реке Дунав и зато се Србија кандидовала да буде место мултимодалног линка европске железничке и мреже пловних путева Европе, истакла је Бајић.

Према њеним речима, пројекти саобраћајне инфраструктуре који су у различитим фазама имплементације у Србији апсолутно су усаглашени са програмом „Пута свиле”, то јест Европским јединственим програмима развоја основне и регионалне саобраћајне мреже, као и смерницама и програмима сарадње Кина - ЦИЕЗ (1+16).

У ПКС истичу да „Појас и пут” представља велику шансу да Србија уз помоћ Кине побољша најпре своју железничку инфраструктуру, што је већ започето договором око унапређења пруге Београд - Будимпешта.

Србија би могла значајно да увећа приходе од транспорта робе преко своје железничке мреже.

Изградња моста Земун-Борча, као и аутопута и изградња железничке пруге Београд-Будимпешта јасно показују намере да се изгради јединствени транспортни систем како би роба из Кине могла бити транспортована од луке Пиреј до Централне Европе и обрнуто.

Само током посете председника Србије Александра Вучића Кини у септембру потписано је 11 уговора са Кином вредних три милијарде долара.

Бивши кинески амбасадор Ли Манчанг је 2017. рекао да је Србија искористила прилику за унапређење сарадње са Кином и најавио да ће укупан обим кинеских инвестиција бити 10 милијарди долара.

Кина пуно инвестира и у развој српске привреде и ове године је кинески Зиђин преузео РТБ Бор са најављеним улагањем од 1,26 милијарди долара и 200 милиона за измиривање дугова РТБ-а, што је била највећа инвестиција у 2018.

Кинези ће 1,26 милијарди долара уложити у РТБ у наредних шест година, од чега ће 75 одсто инвестирати у прве три године. Предвиђено је и да 320 милиона долара буде уложено у рудник Церово и његово отварање, а биће повећан и капацитет Топионице на 80.000 тона.

Такође, компанија Схандонг Линглонг Тyре најавила је ове године да ће у Зрењанину изградити фабрику гума вредну 994,4 милиона долара.

Међу најважнијим инвестицијама Кине у привреду је преузимање Железаре Смедерево 2016. године од стране компаније Хестил. Инвестиција је вредна најмање 300 милиона евра, од цега је половина новца већ реализована.

Кинези граде у термоелектрани Костолац нови блок Б3 снаге 350 мегавата, што је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору и прво велико енергетско постројење које се гради у Србији после скоро три деценије.

Укупна вредност друге фазе пројекта модернизације ТЕ „Костолац Б” је 715,6 милиона долара, од чега су улагања у изградњу новог блока Б3 снаге 350 МW - 613 милиона долара.

Кинези су 2017. отворили Кинеску банку у Београду која је у власништву државе Кине.

Иначе, то је четврта банка на свету по висини капитала.

У Министарству грађевинарства је речено Танјугу да је у области саобраћаја, међу актуелним пројектима са Кином чија је реализација у току, веома значајна реконструкција и модернизација пруге Београд - Будимпешта кроз Србију.

Радови се изводе на деоници Београд Центар-Стара Пазова дугој 34,5 км. Вредност радова је 350 милиона долара, а друга деоница која ће градити је Нови Сад-Суботица-државна граница у дужини од 108,1 км. Уговорена вредност радова према комерцијалном уговору 1,16 милијарди долара.

Кинези су ангажовани и на изградњи аутопута на Коридору 11 и у току су радови на деоници Сурчин-Обреновац дугој 17,6 км, а вредност радова је 233,2 милиона долара.

Такође, деонице Обреновац-Уб и Лајковац-Љиг, укупно дуге 50,2 км. Вредност обе деонице је 333,74 милиона долара.

Кинези греде и обилазницу око Београда, од моста преко реке Саве код Остружнице до Бубањ Потока у дужини од 19,5 км. Вредност радова је 207 милиона евра.

Међу планираним и потенцијалним пројектима су: деоница Коридора 11 Прељина-Пожега у дужини од 30,9 км. Вредност радова 450 милиона евра.

Затим деоница Пожега-Бољаре дуга 107 км, за коју је потписан Меморандум о разумевању о сарадњи са кинеском компанијом Ц Ц Ц Ц, који се односи пре свега на израду пројектне документације.

Кинеске компаније показале су заинтересованост и за реализацију пројеката изградње обилазнице око Београда на деоници Бубањ Поток - Панчево, за изградњу Фрушкогорског коридора (брза саобраћајница Нови Сад-Рума), као и за реконструкцију пруге Београд-Ниш на железничком Коридору 10.

Међу завршеним пројектима су мост Земун-Борча са приступним саобраћајницама, чија је уговорена вредност радова 255 милиона долара.

Са кинеским партнерима реализован је и пројекат финансиран из кредита ЕБРД - реконструкција и модернизација пруге Распутница Г -Раковица-Ресник (7,5 км). Вредност радова је била 23,8 милиона евра.

Иначе, посета кинеског председника Си Ђинпинга Централној и Југоисточној Азији 2013. означила је почетак нове фазе развоја Кине и њеног односа према свету.

Том приликом први пут је представљена идеја о „Новом путу свиле” који ће повезивати Пацифик и Балтичко море и обухватити тржиште од скоро четири милијарде људи.

„Нови пут свиле” или „Појас и пут” требало би поново да повеже континенте, споји Исток и Запад и у ту сврху планирана је изградња брзе железнице, нових лука, технолошких паркова и мреже аутопутева у дужини од 13.000 км.

Стратегија „Један појас један пут” започета је неформално још 2011, када је прва железничка линија дуга 11.179 км повезала кинески Чунгћинг са Дуисбургом у Немачкој.

Током наредних година разне линије повезивале су градове у Кини и ЕУ.

„Појас и пут” предвиђа повезивање кинеских лука и великих градова на обали са европским, превасходно кроз луке у Венецији и Атини.

Та линија је од раније у употреби, али добија на значају откада је кинеска компанија ЦОСЦО 2009. инвестирала у Атинску луку Пиреј.

Када је ЦОСЦО група закупила Терминале 1 и 2 Пирејске луке, она је постала једна од најбрже растућих у свету по претовару робе.

Бродске пошиљке из Кине за Пирејску луку преко Индијског океана и Суецког канала, скраћују време транспорта за око 10 дана за Централно или Источноевропске земље, у односу на алтернативне луке попут Ротердама, Антверпена или Хамбурга.

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sizif
Kina je najveći Američki trgovinski partner, 80% robe koju proizvedu kinezi kupe Amerikanci...
Dakic Zeljko
Toliko borbe oko Kosova,zbog teritorije i ruda,a nase oranice su i dalje neobradjene i sela sasvim napustena!Zasto se KINI ,direktno ne ponudi da kreditima,uz masovne javne radove, financira obnavljanje zapustenih sela.To bio zaista zaposlilo mnogo ljudi,a i povecalo proizvodnju hrane i kasnije i natalitet!NIJE mi jasno,da to niko ne zeli da vidi,iako je Srbija poljoprivredna zemlja!Dobro je saradjivati sa Kinom,u razvoju,a sa Rusijom u odbrani!A ako treba birati,bolje biti KIneska "GUBERNIJA",naravno radi se o sali!A put u EU,bolje odloziti za deset godina!Razvoj Srbije ce biti dinasmicniji bez ucena iz Brisela!
nikola
i rudnik u boru ulazi ovde?
sloba car
Zasto Vasington i Brisel gledaju sa rezervom? Da li se boje konkurencije, slobode kretanja ideja, ljudi, roba? Moraju se osloboditi retardiranih shvatanja i prihvatiti trzisne izazove.
Slamkamenac
Zato sto ne vole konkurenciju koju ne mogu da uguse. Oni dopustaju slobodu samo dokle drze sve konce u rukama i mogu da je uzmu kada im se prohte. Oni ulazu u Srbiju, ali ne i u srpsku infrastrukturu, bez koje nema istinskog razvoja, pa im sada krivo sto neko drugi hoce da pomogne na obostranu korist...
stanislavsr
Ko i kako će Kinezima davrati sve te kredite za infrastrukturu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.