Сплићанка оживела стари српски занат

Ужице – Годину 2018. уметница Софија Бунарџић, чији се пројекат „Керамика Злакуса” у свету прочуо, посебно ће упамтити по два за њу веома битна догађаја. Добила је награду Улупудса за животно дело, а након деценија чекања коначно је обезбеђен сигуран смештај за уметничке предмете настале на међународној колонији „Злакуса” коју Софија већ 23 године организује.

– Има ли шта лепше од сазнања да је дугогодишњи сан једног уметника, заљубљеника у своју струку, постао стварност – изјавила је на то ова ужичка уметница, Сплићанка родом, нарочито заслужна што се вековни српски занат, традиционална израда грнчарије у селу грнчара Злакуси, из заборава извукао и младе мајсторе стекао.

Софија је Далматинка, у Сплиту се школовала где је завршила школу примењених уметности, одсек графике. Потиче из фамилије Рађа, њен рођак је познати кошаркаш Дино. С Јадрана је дошла у Београд да студира примењену уметност, тада као стипендиста Титовог фонда. На студијама у главном граду упознала је Ужичанина Душана Бунарџића, колегу с Факултета примењених уметности. Заједно су по завршеним студијама дошли да живе у Ужицу.

Овде је Софија чула да је ужичко село Злакуса познато по грнчарском занату, привукла ју је та необична народна техника израде земљаних лонаца и другог посуђа на грнчарском колу. За грнчарију је, истина, знала од детињства, слична је постојала и у Далмацији. Али увидела је да ово занимање у Злакуси, старо више од три века, с почетка деведесетих посустаје. Индустрија је пре тога из села многе одвукла, па и занатлије. Злакуса је остала само с петорицом мајстора лончара.

Решила је средином деведесетих Софија Бунарџић да покрене уметничку колонију блиско повезану са старим грнчарским занатом. Окупила је уметнике из више држава, довела их код домаћина лончара у Злакусу да стварају уметничке предмете по технологији каквом су у селу одвајкада правили земљано посуђе. Одредила посебност ове колоније у грађењу финих спона традиционалног грнчарства, јединственог по материјалу и методу рада у овом делу Европе, са савременим тенденцијама у уметничкој керамици.

Вредело је. Кад су уметници из света почели да обликују глину и користе грнчарски точак, зарад уметности и стварања, онда су и житељи Злакусе решили да им се прикључе и обнове стари занат. Почели су за тржиште да праве и продају лонце, шерпе, сачеве, чиније, као што су радили њихови преци. Занат је оживео, посветили су му се и млади па и понека жена, тако да сада, кад је уметничка колонија напунила 23. годину постојања, већ око 40 мајстора грнчара у Злакуси прави земљано посуђе. Неким домаћинствима то је главни приход.

А страни уметници одушевљени су колонијом (која је увек у лето) и живописним селом. Овде је за 23 протекле године било укупно око 350 стваралаца из 33 земље, чак и са далеких континената.

– Сећам се да смо прву колонију одржали у домаћинству мајстора грнчара Милана Савића августа 1996. године. Већ су одржане 23 међународне колоније, у организацији Удружења „Керамика Злакуса”, уз покровитељство Министарства културе Србије и града Ужица, те уз подршку многих институција као што су Републички завод за међународну научну, културну и техничку сарадњу Србије, Балканолошки институт САНУ, Улупудс, Музеј примењених уметности у Београду и друге. До сада је на колонијама у Злакуси настало преко 1.000 уметничких експоната, чији се мањи број од 150 радова налази на изложбеној поставци у Потпећкој пећини – истиче Софија, по којој је овдашња уметничка техника названа „Софија Злакуса”.

Сви други овде настали уметнички предмети нису у дужем периоду имали „сигурну кућу”, погодан простор за смештај. Дуго се део радова налазио у стрељани ужичког ГКЦ-а, у лошим условима чувања, па је једном пао кров и оштетио неке експонате. Дуго и стрпљиво је Софија апеловала на разне градске власти у Ужицу да реше проблем смештаја те уметничке керамике. Минуле јесени актуелна локална власт пронашла је решење: Удружење „Керамика Злакуса” добило је око 200 квадрата простора у згради бивше ужичке касарне. Ту су унета уметничка дела настала у Злакуси, а Софијина жеља је да се овде уреди стална поставка за посетиоце.

– Пројекат „Керамика Злакуса” је вредан уметнички допринос модерној керамици, уједно и наш запажен културни искорак у свет. Утемељеност у народном стваралаштву знак је његове аутентичности, вековне потребе да се занати очувају, али и осмишљавају новим визијама људи од дара за лепо и вредно – напомиње Софија Бунарџић, данас директорка ужичке Уметничке школе, добитница мноштва награда и признања, упорна и неуморна у својој мисији дугој безмало четврт века.