Шајкача опстаје, а злоупотребе не престају

Фотографија на којој, како тумаче медији, усташа Петар Брзица, познат и као кољач рекордер по броју закланих жртава у Јасеновцу, држи људску главу страдалог и својом суровошћу саблажњава сваког ко је погледа, има своју маркетиншку поруку која се користи већ готово осам деценија. Она пре свега сеје страх и дан-данас је врло ефикасна у препоруци преосталим Србима у Хрватској да напусте просторе на којима су рођени јер приказано дело упућује на то шта ће им се, у супротном, догодити. На слици су важни и други детаљи, попут израза лица поменутог неславног рекордера, који позира тако невино као да се налази у фотографском атељеу са букетом цвећа у руци уместо одрубљене људске главе. Уочљиве су и две капе, једна с усташким знаком, која се налази на глави убице, и друга – шајкача, симбол српског патриотизма.

О овој другој постоји грађа довољна за роман. Првенствено о томе како се употребљавала и злоупотребљавала.

У време постојања турског и аустријског царства Аустрија је на Дунаву ангажовала Србе, такозване пречане, као чуваре границе. Они су пловили реком у шајкама и надгледали пограничну зону. Облачили су тегет униформе и на главама имали капе назване шајкаче. Такве капе војници Аустријанци нису волели да носе, а половином 19. века те униформе су продаване српској војсци.

Шајкача, која је добила име по материјалу од вуне, међу Србима се до те мере афирмисала да је постала не само незаменљив део војне униформе, него и народне ношње, кажу етнолози. Солунски ратници постали су препознатљиви управо по капи која је „дошла” из Аустрије, најљућег српског непријатеља, а до данашњег дана по њој је у свету препознатљив српски фолклор, под њом је лик доброћудног српског сељака.

У Другом светском рату шајкача је била приписана само четницима, мада се налазила и на главама југословенске војске између два велика рата. У таквом тумачењу предњачило се у Хрватској, где је коришћен, како се показало, врло ефикасан маркетиншки метод. По сваку цену и у последњем рату, који, судећи по честој појави усташких симбола, још није завршен, хоће да докажу како иза свих појава стоје четници, и Срби су често убијани под ознаком „четник”, а то је било довољно да се правдају злочини. Неколицина Банијаца из три села у залеђу Јасеновца током Другог рата усудила се да спречи одвођење српских стараца, жена и деце у логор. У томе су донекле и успевали, али су већ на крају рата од нове власти проглашени четницима и издајницима. Неки од њих су осуђени, прогнани и одузета су им грађанска права, у процесима који су почели пре него што су процесуиране усташе из логора.

Зато се и на сабласној слици на одсеченој глави налази шајкача. Та капа је у оба рата код хрватске војске увек била припремљена да се њеним стављањем на главу жртве оправда крвави пир. Тако је било и са позирањем за фотографију која је послужила за честитку – претњу Србима. Како је неко могао да донесе на глави шајкачу кад је она на Банији и после рата била забрањена?