Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: АНДРЕА ТРИНКИЈЕРИ

Бароло и пљескавице

Д. Стојановић

„Скуола слава” је у Италији синоним за најкреативнију кошарку на свету, којој су темељи ударени у Београду. Наши играчи су још пре пола века (Ђурић и Кораћ пре свих), заједно с тренерима (Николић, Станковић…) почели да раде антологијске ствари у италијанској кошарци. Срби су деценијама били учитељи, а Италијани ђаци.

Имајући то у виду, недавни долазак италијанског стручњака Андрее Тринкијерија (51) у Партизан може да се назове историјским догађајем. Доживели смо да неко из Италије дође као спасилац у српску кошарку и то у црно-белу кошаркашку академију коју су подизали Жеравица, Николић, Ивковић, Обрадовић, Вујошевић…. „Част и изазов!” Тако је Тринкијери, на нашем језику (мајка му је Хрватица, као дечак на југословенском приморју проводио летовања), у две речи објаснио како доживљава своју мисију у Србији.

„Мама ми је из Хрватске, деда из Црне Горе. То је велики коктел с мамине стране. Отац је Американац, а ја сам се родио у Италији и увек причао три језика.”

Као човек широког образовања, који сатима може живописно да прича о много чему (пре свега о вину, кулинарству и кошарци), зна да подиђе слушаоцима и да их напречац освоји. И како онда да му „гробари” не скандирају име, кад се од првог дана куне у њих. Свакако, те љубави не би било да екипа од његовог доласка не делује много боље него пре.

Мало је млађих српских тренера који толико знају о историји наше кошарке као Тринкијери, што нешто говори и о њима. Пре неколико година одбио је хрватску репрезентацију (због обавеза у клубу). У три земље је освајао трофеје: Канту (Италија), Уникс (Русија) и Бамберг (Немачка) у којем су му после три узастопне титуле уручили отказ.

Као син дипломате имао је много могућности кад је бирао животни позив, али је у свом родном граду, Милану, изабрао кошарку. Фудбал му је био прва љубав, али више кроз одласке на утакмице Милана. Уживо је гледао Барезија како подиже пехар Лиге шампиона у три наврата: у Барселони 1989. (у тој сезони Милан на правди бога избацио Звезду после магле у Београду), Бечу 1990. и Атини 1994, када је Дејан Савићевић (један од његових омиљених фудбалера) лобом матирао Зубизарету.

На прес-конференцијама себе је називао „Пандорином кутијом” (кад је говорио да је боље да не прича о судијама), играче је поредио с врстама вина, а њихове подвиге објашњавао „великим м…..” Каже да тренерски посао није напор, већ уживанција. Налик оној када су на столу добра храна („медитеранска кухиња најбоља на свету”) и врхунско вино. Његов став је да од сваког поднебља треба узети оно најбоље и да би било глупо да у Београду једе пасту кад су ту пљескавице. Или тражити бароло кад и у Србији постоје солидна вина…

Садашњи Партизан би могао да се пореди с тим италијанским вином које мора да сазрева барем три године (за пун укус потребно двоструко више). Кажу да оно више од свега тражи – стрпљење.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Живко(пиши ћирилицом)
Све смо успели да растуримо па и спорт није заобиђен(кошарка). Врховне успехе(кад смо били прваци света и Европе) нисмо наставили да одржавамо и чувамо их као лепу биљку у скасији, већ смо пустили све најгоре у виду разних менаџера а као бесне псе, да распродају по белом свету таленте и способне играче, притом пљачкајући клубове, па су и они пропали( и још ће). Не желим да ништа страно подцењујем, али доводимо непознате играче и тренере из Африке или однекле, као да их ми немамо (а и кад се нађу и они сами побегну одавде). Где је свему овоме крај....
Jovan Milanovic
Neki su to dozivjeli ranije. Bilo je Talijana iz Zadra i Rijeke rodjenih kad su ovi gradovi bili u Italiji, a koji su igrali za Jugoslaviju. Tullio Roklitzer je igrao u obe reprezentacije, a bio je i igrac u CZ.
Bato
Dobro dosao u istoriju srpske kosarke,sve najbolje i tebi i grobarima od nas delija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.