У овој години двоструко већи буџет за здравство

Када је минулог лета прешао из поља медицине у политички ринг, многима није било јасно зашто се признати стручњак решио на такав корак. Запитали су се зашто цењени директор Универзитетске дечје клинике преузима политичко кормило града. Професор др Зоран Радојичић, градоначелник Београда, признаје да ниједан велики прелазак није лак јер са собом повлачи много промена. На  преузимање челне градске функције одлучио се јер је пожелео да уради велике и значајне ствари. Један од првих конкретних резултата на које је поносан, како каже, јесте ново Прихватилиште за децу.

– Радује ме што 25. фебруара, после 20 година, на привременој адреси, отварамо врата једне од најзначајнијих институција социјалне заштите. Уместо 250 квадрата, имаћемо нови објекат површине 1.700 квадрата. Мени је годинама приоритет и изградња нове дечје болнице Тиршове 2 – истиче градоначелник за „Политику”.

Шта се дешава са Тиршовом 2?

Ради се студија изводљивости. Она би требало да буде готова у септембру и да се онда распише тендер. Градња Тиршове 2 у Делиградској требало би да почне на пролеће 2020. Та локација је одабрана како би била близу гинеколошкој клиници и ауто-путу. Као лекар дневно сам могао да помогнем до двадесеторо деце, а као градоначелник могу да обезбедим најбоље услове лечења за генерације деце.

Које су ваше свакодневне градоначелничке обавезе? Добар део јавности као првог човека града доживљава вашег заменика.

Свако обавља свој део посла. Мој заменик има своје квалитете, предузимљив је и оперативан. Најважнији су резултати које ћемо заједнички постићи. Мој приступ вођења је другачији од онога што део јавности очекује. Радни дан ми почиње у седам ујутру и тако целе недеље. Мој тим и ја имамо бројне састанке и обилазимо терен. Те оперативне акције не прате камере. Сматрам да је много боље да се конкретан пројекат представи када он буде у финалној фази.

Опозиција замера што на седницама Скупштине града многе предлоге одлука не образлажете ви.

Сви предлози који се нађу пред одборницима пре тога пролазе Градско веће којем ја председавам. То значи да било који предлог који ставимо на Скупштину, анализирамо Веће и ја. Мој тим и ја свим одлукама се бавимо детаљно пре него што оне оду на Скупштину, где посао делимо. Као градоначелник образлажем главне тачке које се тичу визије и развоја града. На претходној седници образлагао сам буџет.

Како сарађујете са председницима 17 градских општина? Поједини су се жалили да немају никакву комуникацију са вама.

Са већином председника редовно разговарам. Они најбоље знају шта је житељима општина потребно и дају предлоге. За сваку конкретну идеју и пројекат који олакшава живот грађана увек сам спреман за разговор. Сигурно ћу подржати све добре пројекте из било које општине.

У току образлагања буџета истакли сте да се расподелом новца општинама исправљају раније неправде. Како се исправљају ако неке општине добијају огромна увећања, а неке минимална?

Буџет града Београда је јединствен. Инвестиције су на свим општинама, али према приоритетима. Предизборно обећање било је да ће доћи до равномерног развоја на територији целог града. Зато су представници рубних делова захтевнији, желе да побољшају живот на својим општинама у које се годинама није улагало.

Значи то нема никакве везе са тим што су Стари град и Нови Београд опозиционе општине?

Направио сам радну групу да би се грешке у расподели новца свеле на најмању меру. Нисам утицао на рад те стручне комисије. Они су дефинисали критеријуме, узели су у обзир да многе пројекте на општинама ради и град. На Старом граду то је, рецимо, обнова Трга републике, а на Новом Београду сређивање парка Ушће. У обзир је узето и то што је неко раније добијао мање, а неко знатно више новца. Сада се прави равнотежа.

На вашем столу је захтев за поскупљење воде. Када ћете га потписати?

То сам зауставио јер хоћу да ми се објасни који су разлози за поскупљење и шта је минимално повећање како би систем функционисао. Писано образложење захтева за поскупљење тражио сам пре Нове године и почетком наредне недеље састаћу се са руководиоцима предузећа и детаљно ћемо разматрати оправданост. Тек након тога донећу одлуку. Свестан сам да и најмање поскупљење грађанима може да представља велико оптерећење, због тога им обећавам да ћу их одобравати само када је то потребно за нормално функционисање система.

Да ли су вам стигли још неки захтеви за поскупљење комуналних услуга?

Једино захтев „Водовода и канализације” за измену цене воде и отпадних вода од 1. фебруара. Њиме се тражи повећање цене за 11 одсто.

Једна од главних ствари којима се бавите је паметан град. Шта ће у овој области на терену најбрже да заживи?

Док не заживи метро, један од највећих изазова су саобраћајне гужве. Ускоро почиње примена система за управљање саобраћајем по зонама. Најпростије објашњено, у улици у којој нема гужве, чешће ће бити црвено светло, како би у улици која је оптерећена зелени сигнал трајао дуже. У току су и припреме за формирање „личних карата” свих градилишта, што ће увести ред у овој области, смањити гужве и омогућити боље коришћење буџетских средстава.

Београђани би паметна решења волели да виде у јавном превозу који је лош и нередован.

Увек може боље, али не мислим да је превоз лош и нередован. За његово боље функционисање неопходна је и сарадња грађана. У великим градовима нигде не можете да добијете тако важну услугу, а да не платите. А у Београду, према неким проценама, ни 30 одсто путника не плати карту. Узор нам је Нови Сад, где је наплата карата 80 одсто, а уређен је и улазак и излазак из возила. Како бисмо побољшали јавни превоз у Београду, планирамо и набавку нових возила, реструктурисање предузећа и подстицање грађана и компанија да купују месечне карте.

Као један од приоритета недавно сте навели и улагања у енергетску ефикасност. О којим улагањима је реч?

Реконструисаћемо зграде Хитне помоћи, Студентске поликлинике, Стационара и Градске библиотеке. То су институције од виталног значаја за свакодневни живот. Објекат Хитне помоћи је изграђен 1960. и од тада није рађена обнова, док су се и град и број корисника вишеструко повећали. Све ово ћемо чинити у оквиру пројекта који ће делом бити финансиран из средстава ЕУ, а делом из зајма ЕБРД-а.

Нагласили сте да је намера да Београд постане европска метропола. Колико је то оствариво ако у многим деловима града још нема ни канализације?

Београд је метропола без сумње. То често и странци и амбасадори наглашавају. Када разговарамо о Београду као метрополи, не бих се сложио да у многим деловима града нема добрих путева и канализације. Они су у мањини, али нам је и те како важно да те проблеме решимо. Унапређење квалитета живота Београђана ми је приоритет. Ове године радићемо неколико постројења за пречишћавање отпадних вода. Гради се канализација у Батајници и Крњачи. Пред градом је и изградња интерцептора у Великом Селу. Тај важан пројекат ће нас коштати око 400 милиона евра и радиће се годинама.

За сву недостајућу инфраструктуру опредељено је 18,5 милијарди динара. Али, доста новца биће издвојено и за гондолу. Шта је важније – квалитет живота Београђана или туристи?

Једно не искључује друго, важни су нам и Београђани и гости. Морамо да схватимо да је битно да имамо туристе, јер они пуне београдску касу. На пролеће почиње изградња гондоле, која ће бити велика туристичка атракција и модеран вид превоза у региону. Данас нема града који не улаже у туризам. Али, истовремено градимо вртиће, реконструишемо школе, отварамо нове здравствене станице. Још једном наглашавам да ћемо у наредом периоду реконструисати Хитну помоћ и изградити нову дечју болницу Тиршова 2.