Страначка лојалност изнад женске солидарности

У Скупштини Србије нема ниједне посланичке групе, а да бар нека  њихова посланица није била извређана, међутим Женска парламентарна мрежа (ЖПМ), која би то требало да осуди, углавном се није оглашавала. Није било могуће постићи сагласност, јер женску солидарност увек надјача лојалност странци. ЖПМ осудила је једино увреде лидера СРС-а Војислава Шешеља на рачун Маринике Тепић из Клуба самосталних посланика (КСП) и Александре Јерков (ДС), али зато радикалке нису у ЖПМ-у. Подељене су и у ставу о сврси постојања овог неформалног тела, па једне сматрају да је оно обесмишљено и да му треба замрзнути рад, а друге тврде да је његово постојање оправдано и да може много тога да учини за побољшање положаја жена.

Женска парламентарна мрежа први пут је формирана у постпетоктобарском сазиву српског парламента 2001. године, међутим, није успела ни да окупи све посланице из ДОС-а, које су  до скупштинске клупе стигле на јединственој изборној листи, а камоли опозиционарке. Посланице ДСС-а, како су објашњавале, нису хтеле да буду део тога зато што у парламент нису ушле као жене већ као политичарке, које деле ставове своје странке. Нису учествовале ни опозиционарке из СПС-а и СРС-а. ЖПМ је окупљала посланице из свих странака једино у сазивима из 2012. и 2016. године, пошто радикали нису прешли цензус, а „деесесовке” и социјалисткиње су одавно промениле мишљење.

У првом сазиву у коме су напредњаци чинили парламентарну већину, ЖПМ је била пуна идеја, амбиција и акција за поправљање положаја жена, што ангажовањем на предлозима за измене закона, што одржавањем састанака са женама у унутрашњости како би се оне лакше и више укључиле у политику и добиле прилику да учествују у доношењу одлука. Међутим, у актуелном сазиву, упркос томе што се никад више није причало о борби против сваке врсте насиља, стигло се дотле да је, такорећи, немогуће осудити увреде на рачун политичких противница. Догоди се да неко лично и без икаквих ограда осуди вређање посланице, без обзира на то што је на супротној страни, много чешће се чује лична осуда, али увек постоји неко „али”, којим се осуда практично поништава, а увреда на неки начин правда. Тако да је рад ЖПМ-а скоро замро, уколико се изузму неке међународне активности. Одговор на питање зашто је то тако – зависи, дабоме, од страначке припадности посланица.

Марија Обрадовић (Фото МЦБ)

Прва координаторка ЖПМ када је СНС преузео власт била је Марија Обрадовић, садашња потпредседница ГО СНС-а, која истиче да ЖПМ ради на принципу договора. Додаје: „Уколико се било која посланица, односно координаторка испред своје посланичке групе не слаже са предлогом активности, саопштења или иницијативе, не оглашавамо се као мрежа. Последњих годину дана из тог разлога нема реакција ЖПМ. Опозиционе посланице желе да осудимо нападе на чланице опозиције, то смо и учинили у случају Маринике Тепић и Александре Јерков. Али, кад је нападнута Маја Гојковић, председница парламента, или се вређају политичарке и функционерке владајуће већине, оне не желе да реагују. Таква селективна реакција изискује да замрзнемо рад мреже до периода када посланице које је чине, не ставе питање женских и људских права изнад страначке послушности и злоупотребе ове мреже у опозиционе сврхе”.

Гордана Чомић (Фото МЦБ)

Посланица која је била пионирка у настојању да се жене удруже, без обзира на страначку припадност, Гордана Чомић (ДС), потпредседница парламента, каже да је „ЖПМ простор за дијалог и у случајевима кад посланице не могу одмах да разумеју да се насиље над женама има осудити, шта год та жена била, шта год урадила – то је недопустиво”. Додаје: „То што ја припадам опозиционој Демократској странци, не значи ама баш ништа ако је насиље уперено према жени из владајуће коалиције. И у случају кад њој то није значајно, као и за заједничку осуду, на пример, онога што ради осуђени ратни злочинац за злочине против човечности Војислав Шешељ. Томе служи мрежа. Није идеално, али без мреже не бисмо имали ни тај простор за расправу о неспоразумима око насиља. Нисмо важне ми, важно је да ми учествујемо у дијалогу како је женама у Србији, које нису у странкама. Наш политички задатак је да мењамо карактер моћи у држави, да моћ не буде над неким него за нешто. Женска моћ у политици може бити моћ за промене положаја свих жена набоље. „

Наташа Михаиловић (Фото Твитер)

Једна од бивших координаторки ЖПМ Наташа Михаиловић каже да је правилником о раду мреже прописан обавезан консензус свих координаторки о темама и активностима и да иницијативу покреће тренутна председавајућа. Додаје: „Недостатак договора не спречава ниједну од нас да реагује појединачно. Током мог тромесечног председавања ЖПМ је осудила увреде и вербално насиље над опозиционим колегиницама Мариники Тепић (КСП) и Александри Јерков (ДС). На увреде упућене председници парламента Маји Гојковић и премијерки Ани Брнабић, након мог председавања, реаговали смо као посланичка група, јер није било договора унутар ЖПМ. За нас у СДПС-у и за мене лично, осуда и борба против насиља је неупитна и није предмет политичке воље, већ вредносног система као уосталом и уважавање и поштовање оних који другачије мисле, што својим радом и примером недвосмислено показујемо. С друге стране, нажалост, још увек смо мизогино и подељено друштво, пуно предрасуда и стереотипа и могу да констатујем, као жена и посланица, да из дана у дан падамо на тесту поштовања жена и родне равноправности као људског права. У складу с тим поставља се питање да ли би се и шта променило да ЖПМ као неформална група у парламенту реагује свакодневно, уколико друштво у потпуности не усвоји принцип безусловног поштовања права других. „

Вјерица Радета (Фопто а. Васиљевић)

Зашто радикалке никада нису хтеле да буду део ЖПМ, Вјерица Радета, потпредседница парламента и СРС-а, објашњава овако: „Зато што је то једна потпуно бесмислена новотарија, која ништа не значи, што се показало током деловања такозване ЖПМ, која ниједан, условно речено, женски проблем није решила, нити о њему расправљала. Потпуно нормално и логично посланици се руководе ставовима посланичких група, без обзира на то да ли су мушкарци или жене, то је једино нормално и у складу са парламентарном демократијом. Било је случајева када су Маја Гојковић и посланице имале извесних проблема и о томе говорили, али заједничког става те такозване ЖПМ. Не постоји јединствен став ни о једном закону. То је, да употребим фину реч, бесмислица која нема апсолутно никаквог значаја и зато се ми ту нисмо укључили, нити имамо намеру. „

Дубравка Филиповски (Фото МЦБ)

Дубравка Филиповски (СНС), такође, једна од бивших координаторки, међутим, каже: „ЖПМ се не бави дневном политиком, она има пет циљева око којих су посланице окупљене, осим СРС-а и то: економско оснаживање жена, њихово веће учешће у политичком животу, борба против насиља над женама и децом. Ми нисмо окупљене око тога да издајемо дневна саопштења. У тој причи сам од оснивања и не желим да се ЖПМ сведе на дневнополитичке догађаје у парламенту”. И она подсећа на реакције ЖПМ на увреде Тепићевој и Јерковљевој, али да је „проблем то што ниједном није било сагласности да се реагује кад је председница парламента била нападнута и физички од Бошка Обрадовића (лидер Двери), али и то је парламентаризам”.

Санда Рашковић Ивић (Фото Твитер)

Санда Рашковић Ивић, потпредседница Народне странке и шефица посланичког клуба НС-ПЗСС, каже да је ЖПМ формирана са најбољим намерама, да је почела добро, али „чини ми се да се претворила у своју карикатуру и не служи баш ничему”. Додаје: „Мада је у октобру одржана Национална конференција, после тога смо ушли у неко мртво море у коме се ништа не дешава. „ На питање да ли је, ипак, лојалност странци јача од женске солидарности, одговара: „Жене имају две лојалности, једна је лојалност својој родној припадности, женском полу, а друга је према својој партији. Међутим, кад се те две лојалности сукобе, увек настрада лојалност према женском полу и победи партијска, без обзира о којој се странци ради”.