Млади предузетници најчешће отварају кафиће

Откако је 1. октобра прошле године на снагу ступила мера ослобађања од пореза на доходак и обавезно социјално осигурање за почетнике у бизнису и то само у првој години њиховог пословања, по новим пореским правилима до краја 2018. основано је 470 предузетничких фирми и привредних друштава у 31 општини у Србији. У већини случајева млади су досад предност давали предузетничким радњама, у односу на друштва са ограниченом одговорношћу. Нове фирме почетника у бизнису регистроване су за укупно 21 делатност, а углавном је реч о ресторанима и кафићима, продавницама хране и пића, цвећарама, рачуноводственим и агенцијама за рачунарско програмирање, радњама за кетеринг, пекарама, аутомеханичарским радионицама, фирмама овлашћеним за рушење објеката, консултантских и предузећима за трговину аутомобилима…

У НАЛЕД-у, од којег је и потекла идеја око укидања плаћање намета почетницима у бизнису у првој години рада, истичу да су задовољни бројем новооснованих фирми, посебно ако се зна да се мера тек однедавно спроводи.

– Залагаћемо се за њено проширење, јер сматрамо да њоме не треба да буду обухваћени само млади. Не би требало да буде ни временски ограничена на годину дана већ, рецимо, на пет. То би свакако дало још већи ветар у леђа развоју предузетништва у Србији – истиче Иван Радак, шеф јединице за односе с јавношћу у НАЛЕД-у.

Да би уопште неко могао да рачуна на овакву подршку државе, мора да испуни неколико услова. Мера прописује да почетници у бизнису морају да буду тек свршени средњошколци, студенти или особе са евиденције Националне службе за запошљавање. Услов да незапослени добију пореску олакшицу јесте и то да су дуже од шест месеци на евиденцији НСЗ-а.

Ранија истраживања су показала да су предузетници почетници морали да плате од 151.550 до 426.314 динара у току прве године свог пословања, а привредна друштва од 188.126 до 235.126 динара за трошкове оснивања и порезе и доприносе. Ови износи су им следовали, без обзира на то да ли су или нису остварили приходе. У међувремену се показало да је управо високо пореско оптерећење један од већих проблема међу младима који желе да започну бизнис, нарочито порез на доходак и порези на обавезно социјално осигурање.

Према изменама Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање почетници у пословању ослобођени су плаћања пореза на зараде и доприносе за највише девет новозапослених. Тиме држава жели, како је недавно истакла премијерка Ана Брнабић, да поручи младима да треба да пробају сами себи да створе посао.

– Ако успеју, свима ће бити добро. Држава ће имати порез, они ће имати устаљен посао и приходе. Ако не, није проблем, нико није проходао, а да претходно није неколико пута пао – подсетила је Брнабићева, уз обећање да ће се примена ових мера ширити, ако буде дала резултате.

Процена је да ће у првој години укидања пореског оптерећења бити око 8.000 корисника ове мере (трећину чине паушалци) и да би за то требало у буџету издвојити од 1,4 до 1,9 милијарди динара.