Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија после Путина

Најважнији аспект ове посете и истовремено онај о којем је у званичним извештајима било најмање речи јесте Путинова поновљена чврста подршка територијалном интегритету Србије

Нема дилеме да је управо протекла посета руског председника Београду актуелној власти донела озбиљне политичке поене. Чак и ако занемаримо бројне потписане меморандуме и споразуме (од којих су неки мало конкретнији, а неки служе више за параду), режим је добио сјајне снимке и кадрове који ће засигурно имати централно место у спотовима за наредну предизборну кампању – кад год она била.

Један део опозиционо настројених русофила је прилично разочаран већ и самом чињеницом да је до посете дошло. А Орден Александра Невског за Вучића су доживели готово као лични шамар. Они, међутим, не разумеју да је управо то игра коју им Вучић намеће и удица на коју се они делимично пецају. Наиме, највећи део српског јавног мњења је русофилан и нема већег поклона за власт и Вучића лично уколико се читав тај бирачки корпус напросто препусти, односно гурне ка СНС-у. Такав сценарио, разуме се, савршено одговара власти, али и једном делу прозападних опозиционара, као и западним амбасадама које желе да у Србији имају што јаснију и по себе што повољнију сцену. Али не одговара ни Москви ни српској опозицији, наравно, уколико она уопште намерава да једног дана дође на власт.

Домаћи русофили тешко могу да схвате и прихвате да – из различитих разлога – утицај Русије на Балкану и у Србији није доминантан, а свакако није ни изблиза онолики колико би они вероватно волели и хтели. С друге стране, бар када је о Србији и Србима реч, руски фактор је довољно значајан да је тешко замислити српску владу која би смела повлачити отворено антируске потезе. И унутар те две детерминанте – које улогу Москве у Србији маркирају као „недоминантну, али незаобилазну” , као и компромисе који из такве позиције произилазе, крећу се српско-руски односи последњих деценија (а вероватно и много дуже).

Као да им већ сама Путинова посета (а о ордену да не говоримо) није била успех и више него довољан ветар у леђа, власт је прилично недипломатски покушала да руског председника увуче у унутрашње политичке сукобе и употреби као инструмент против опозиције, „спонтано” окупљајући десетине хиљада присталица из целе земље, под фирмом поздрава руском председнику, а, заправо, као неку врсту „утука” на протесте који већ два месеца трају у Београду.

Гост је на себи својствен начин ствар елегантно разрешио,  јасно ставивши до знања да не прихвата да буде монета за  унутрашњополитичко поткусуривање. Али је, опет, то извео довољно дипломатски да не буде увредљиво према помало насртљивом домаћину. Јавно је, на конференцији за медије са Вучићем, рекао да у плану посете није предвиђено присуство на неким скуповима, али је – након што је Вучић „замолио патријарха да замоли Путина да се обрати са три реченице” – окупљене испред Храма ипак поздравио са три речи: „Хвала за пријатељство”. Тако да су на крају скоро сви били задовољни. (Мада остаје опор утисак да се односи са једном тако великом и важном земљом и лидером као што су Русија и Путин покушавају искористити за прикупљање дневнополитичких поена.)

Али најважнији аспект ове посете и истовремено онај о којем је у званичним извештајима било најмање речи, јесте Путинова поновљена чврста подршка територијалном интегритету Србије („узајамно прихватљиво решење на основу Резолуције 1244”) Другим речима, ако је у претходном периоду и било неких дилема поводом питања „омекшавања” руског става према независности Косова (мислим ту на кафанске анализе типа „Крим за Косово”) и ако је неко Београду или Приштини поводом тог питања гајио нека очекивања – те су дилеме овом посетом распршене.

Уосталом, поштено говорећи, нису резултати анкета јавног мњења, већ управо руско противљење багателисању Резолуције 1244 навели Александра Вучића да последњих месеци све мање говори о „разграничењу”, „подели” или размени територије као свом „плану” за решење косовског чвора. Јер оно што је у том плану или идеји најпроблематичније није толико сама подела (коју би напредњачка пропагандна машина већ некако представила као још једну „велику победу” и „мудар потез”) већ детаљ који се у српским медијима слабо или никако не помиње – да би онда то за једну или две општине смањено „Косово” требало да буде од Србије формално и фактички признато, а од Русије неблокирано приликом пријема у УН. Али Москва то, за сада, енергично одбија и на више или мање отворене и дипломатске начине то српској власти ставља до знања.

Другим речима, ако је, гледано из српског угла (и остављајући по страни личне и партијске интересе), смисао Путинове посете био да се ојача принципијелна подршка Србији да истраје поводом питања КиМ – Вучић и Дачић могу бити потпуно и у целини задовољни. Али ако је циљ био да се Русија и Путин на мала врата учине саучесником у операцији прећутног мирења са косовском независношћу онда разлога за велико задовољство у врху власти баш и нема много. И добро је што је тако.

Уредник НСПМ и народни послани

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dobronameran
Za cudo,ovaj put se u potpunosti slazem sa Vukadinovicem
Mike Kovian
Niste jedini u čudu.
luna
Ipak su stvari posle Putina drugačije,dosta pozitivnije.
Santos
Vrlo korektan članak ni po babu ni po stričevima,kako kažu komšije kompleksaši gađao u sridu.Svaka čast Gdine Vukadinoviću.Vidi se da niste plaćeni od kojekavih zapadnih ili istočnih centara moći
Janko
Putinova poseta je svim našim neprijateljima pokazala da Srbija nije sama,već da ima podršku i to kakvog Saveznika!
Jessy
Mislim da predsedniku Vučiću ne treba Putin da bi pridobio volju građana kad je vec ima. Putinova poseta je za mene pokazatelj čvršćih odnosa dveju zemalja ali ne pokazatelj nama nego celom svetu. Mi Srbi već to znamo!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.