Губитак меморије у Венецији

На 58. Бијеналу у Венецији, које се одржава ове године од 11. маја до 24. новембра, Србију ће представљати уметник Ђорђе Озболт са радом „Повратак губитка меморије”. Рад Ђорђа Озболта, српског уметника који живи и ради у Лондону, инсталацију „Храбри нови свет”, домаћа публика имала је прилику да види на прошлогодишњем Октобарском салону, а рад који се припрема за Венецију имаће елементе онога што је на овој манифестацији представљено јесенас у Музеју града.

На Конкурс за предлог пројекта за представљање Републике Србије на 58. Међународном бијеналу савремене уметности у Венецији 2019. године, који је расписало Министарство културе и информисања, пристигло је укупно 25 идејних решења. У најужи избор ушла су три предлога. Поред Озболтовог, разматрани су радови Марте Јовановић и Радоша Антонијевића. Радове је оцењивао и процењивао Програмски савет који је радио у саставу: Даниел Кваран , кустос Арт Мусеум, Рејкјавик на Исланду (и уметнички директор прошлогодишњег Октобарског салона), Драган Здравковић, уметник – представник Републике Србије на 57. Бијеналу у Венецији 2017. године и доцент на Факултету примењених уметности у Београду, Гала Чаки, самостални уметник, Милица Тодоровић, музејски саветник, уметнички директор Галерије савремене ликовне уметности Ниш и Владимир Димовски, историчар уметности, доцент на Факултету техничких наука Нови Сад.

Кустос одабраног пројекта је Николета Ламбертуци, док је комесар наступа на предстојећем Венецијанском бијеналу Владислав Шћепановић, професор на Факултету примењених уметности (ФПУ) у Београду и представник Републике Србије на 57. Бијеналу у Венецији 2017. године.

Ђорђе Озболт (1967) објаснио је да ће се његов рад састојати  из зидне слике, мурала који представља апстраковани пејзаж, „метафору пејзажа моје младости“.

„Он је платформа на којој се налази осам слика које делују као фрагменти сећања. Уз супротни зид стоје скулптуре које гледају ка сликама и муралу. То је дијалог слике и скулптуре, инспирисан сећањима на исту епоху, на исти културно-социјални сензибилитет”, каже уметник.

Озболтов рад везује се за сећање на културну баштину једне епохе, епохе у којој је растао, уз личну интерпретацију сећања, свесног и несвесног...

Наслов „Повратак губитка меморије” је на неки начин у дијалогу са темом бијенала „Да живите у занимљивим временима” коју је поставио уметнички директор овогодишње манифестације Ралф Ругоф.

За наступ Србије издвојено је 22.500.000 динара, како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакао министар културе Владан Вукосављевић. Упитан да прокоментарише потез Музеја савремене уметности у Београду и Музеја савремене уметности Војводине када су се почетком новембра стручна већа ових институција оградила од  учешћа у Програмском савету за избор представника Србије на 58. Венецијанском бијеналу, због „нетранспарентног начина на који су именовани чланови тог тела”, министар Вукосављевић је рекао:

„Реч је о детињастом потезу и правној неукости. Министарство културе је институција која именује  чланове Програмског савета према њиховим компетенцијама, стручности, трајању на уметничкој и професионалној сцени. Поменуте установе су дале своје предлоге, али министарство је извршило корекције на те предлоге”.

С обзиром на то да је реализацију наступа свих ових година радио Музеј савремене уметности у Београду, због ових догађаја, овогодишња реализација српског наступа у Венецији је поверена Кући легата.