Физичка активност као лек

Светски дан кретања, који се широм планете обележава 10. маја, код нас је остао у сенци одржавања избора, али колико већ наредне суботе, па током целог лета, грађани ће моћи да надокнаде пропуштено.

На трим-стази у београдском парку Кошутњак, сваке суботе, од 10 до 13 часова током целог лета чекаће их лекари Института за јавно здравље Србије, који заједно са колегама из Удружења стручњака за рекреацију Београда и са ДИФ-а спроводе пројекат Рекреативног саветовалишта. Од лекара и стручњака Факултета за спорт и физичко васпитање сви могу да добију савет о томе колико трчања и знојења им је потребно да би били здравији, али и да измере своју тежину и висину, добију прорачун индекса телесне масе, ураде тест оптерећења на 1.300 метара дугој трим-стази, било да трче или тек лагано ходају, да провере вредности триглицерида и холестерола, али и да измере вредности такозване резидуалне воде, односно задржавање воде у организму. Заинтересовани могу од лекара да добију одговор и на питање зашто их већ при лаганој шетњи заболе колена, или што им „скаче” притисак док брзо ходају трим-стазом, јер грађани могу да испробају и апарат којим им при брзом ходу или шетњи мери пулс.

Кошутњак није једино место где грађани могу да добију савет о томе колико је физичка активност важна за здравље.Превентивни центри у домовима здравља и сваки лекар опште праксе, али и педијатар, према речима примаријуса др Ђурђе Кисин, начелника Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут”, треба да мотивише и мобилише свог пацијента да схвати да је редовна активност подједнако важна као и правилна исхрана или лек који узима свакога дана.

– Радни дан наших људи је све дужи, а и када дођу кући окупирани су егзистенцијалним проблемима, па родитељи деци дозвољавају да пред компјутером проводе и више од три и по сата, а заборављају се старе, добре дечје игре жмурке, школице, прескакања конопца на игралишту или у дворишту. За све узрасне групе важи подсећање да морамо више да се крећемо. Зашто заједно са својом децом или партнером не бисмо две, три аутобуске станице прошетали, уместо лифтом до петог спрата ишли пешице, а викендом организовали провод у природи? Међутим, за свако професионално бављење спортом морамо се посаветовати са лекаром – препорука је докторке Кисин.

Да су нам савети овакве врсте потребни потврђује податак да је, по последњим подацима о животним стиловима и здрављу, више од две трећине одраслог становништва у Србији физички неактивно, прецизније 67,7 одсто, а најмање 30 минута редовне физичке активности умереног интензитета, пет пута недељно, смањује ризик од болести срца, дијабетеса, неких врста рака. Како људи не би имали дилему шта значи бити физички активан, стручњаци објашњавају да то представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије,односно до сагоревања калорија. Брзо ходање, пењање уза степенице, шетња, али и усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал – све се рачуна, само се покрените, апелују лекари.

Докторка Кисин нарочито наглашава значај физичке активности у развоју деце и младих, али и за најстарије. За старе људе кретање није само важно за метаболизам, већ је то начин да избегну самоћу, да се друже, упознају, избегавају депресију…

Да би се сачувало и унапредило здравствено стање, препоручује се минимум 30 минута редовне, умерене, правилно дозиране свакодневне физичке активности,што је довољно за очување здравља. За оне који броје калорије то значи сагоревање 150 калорија дневно.