Рокада културе и правосуђа у Крагујевцу

Крагујевац – Народна библиотека „Вук Караџић” никада није имала своје здање, па и данас ради у ненаменском објекту, делећи простор у Градском дому са продавницом прехрамбених производа и Регионалном привредном комором Шумадије и Поморавља. Сличне муке имају и Историјски архив Шумадије и овдашњи Завод за заштиту споменика културе који се брине о споменичкој баштини Шумадије и Поморавља.

Историјски архив је смештен у једној војној згради при касарни „Милан Благојевић” на почетку меморијалног парка у Шумарицама, а зградица у Великом парку у којој се налази Завод за заштиту споменика својевремено је била привремено исељена због небезбедних услова за рад.

Да ли је дошло време да се коначно реше инфраструктурни проблеми са којима се установе крагујевачке културе суочавају деценијама?

Актуелна градска власт је, изгледа, намерна да то учини. Додуше, не изградњом посебних здања за неке од најзначајнијих установа културе, већ њиховим пресељењем у Зграду суда, која је због свог историјског значаја и архитектонских вредности проглашена за непокретно културно добро и споменик културе од изузетног значаја.

Ова селидба, међутим, никада не би могла да буде обављена да држава није започела градњу палате правде у Крагујевцу. У том габаритном здању, које ће дојучерашњи обод града, иза Правног и Економског факултета, претворити у нови центар Крагујевца када буде завршена, биће смештено свих 11 тужилаштава и судова који данас овде раде, укључујући и правосудне органе у Згради суда која се налази у старом језгру града.

– Зграда суда представља једно од најзначајнијих архитектонских остварења у Србији 20. века. Сходно свом значају, то здање заслужује и репрезентативне кориснике, а то свакако јесу Народна библиотека „Вук Караџић”, Историјски архив Шумадије и Завод за заштиту споменика културе. Решавање инфраструктурних проблема допринеће даљем развоју крагујевачке културне сцене у целини – каже за „Политику” градски већник за културу Миљан Бјелетић, не скривајући оптимизам да ће све бити завршено онако како је планирано.

Но, поучени неким негативним искуствима из прошлости, директори поменутих установа културе су опрезни у процени квалитета решења које им нуди градска власт.

– Речено је да ће палата правде бити завршена до краја 2021. године, али је питање хоће ли се то десити баш тада или нешто касније. И ко зна какве ће политичке околности тада бити у граду – помало је скептичан директор Завода за заштиту споменика културе Марко Грковић.

Директорка Историјског архива Шумадије Славица Јагличић каже да се о пресељењу дуго прича, али да до њих није стигло никакво званично решење, док директор Народне библиотеке „Вук Караџић” Мирко Демић подсећа на чињеницу да ни стара Зграда суда, саграђена по пројекту Николе Несторовића 1904. године, није у потпуности прилагођена манифестовању културних садржаја.

– Није баш најсрећније решење да се три установе културе гурају у једној згради. Ми радимо елаборат који ће показати шта је све неопходно библиотеци, па ћемо видети може ли Зграда суда бити прилагођена нашим потребама – каже Демић.

О томе да ли је и како палата правде помогла крагујевачкој култури моћи ће, по свему судећи, да се прича тек за три године, када буде завршено ово здање у које је држава уложила 25 милиона евра. А колико ће коштати, изгледа неопходна, адаптација унутрашњости Зграде суда, могло би да се зна већ ове године, будући да је, према речима градског већника Бјелетића, у току израда пројектнотехничке документације.