Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мање лектире за ученике другог и шестог разреда

(Фото А. Васиљевић)

Од наредне школске године ученике другог и шестог разреда чека мање лектире и мање књижевних дела за обраду.

У Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) кажу да учитељи и наставници сада имају довољно времена да са ученицима добро обраде неко књижевно дело, а не да преко њега само „претрче”.

За ученике шестог разреда укупан број књижевних дела – лектире (основни и додатни списак књижевних дела), смањен је са 41 на 31 књижевно дело.

„Програм у шестом разреду има 144 часа и ми морамо водити рачуна да смањимо број текстова како би се побољшао квалитет обраде. Наравно, дела су различитог обима, негде је у питању само песма, негде роман”, рекла је Танјугу заменица директора ЗУОВ-а Дејана Милијић Субић.

Она појашњава да национални корпус књижевних дела није мењан, али да је било измена у изборном програму.

Остала је у програму епска народна поезија, текстови Ђуре Јакшиће, Јоване Дучића, Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Милована Данојлића, Сергеја Јесењина, Иве Андрића.

Наставницима и ученицима је остављено да изаберу да ли ће обрађивати дело Исидоре Секулић „Буре” или Бранка Ћопића „Чудесна справа”.

Уводи се словенска митологија Весне Алексић „Каљави коњ”, а нови садржаји су и научно-популарна дела „Енциклопедија лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца”, Гроздана Олујућ „Били су деца као и ти”.

Као обавезна лектира остала су дела „Орлови рано лете” Бранка Ћопића и „Дечаци Павлове улице” Ференца Молнара.

Милијић Субић каже да је допунски избор књижевних дела велики, има 14 понуђених наслова, а за обраду се бирају само три.

У допунском избору су Добрица Ерић, Бранислав Петровић, „Избор из антологије песама за децу” Владимира Стојиљковића, „Кроз пустињу и прашуму” Хенрика Сјенкјевича, „Бели очњак” Џека Лондона...

Милијић Субић наглашава да ће велики број часова српског језика у шестом разреду бити посвећен језичкој култури и култури писања.

„Имамо јасан проблем, а то није проблем само код нас већ свуда у свету где интернет царује, а то је ограничен језички израз. Велики број часова биће посвећен развијању језичке културе и културе писања, обрађивања емотикона правим речима”, истакла је она.

Додаје да више није довољно рећи да је нешто „лол” или „гига”, „хаос”, него је потребно речима објаснити шта је доживљај који стоји иза тога.

„Наравно, ви немате такав садржај у програму, али један од исхода покрива ту област, развој говорних вештина код ученика”, појаснила је она.

За ученике другог разреда национални корпус књижевних дела која ће се обрађивати није се значајно променио, обрађују се и даље дела Драган Лукића, Душка Радовића, Војислава Илића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, Љубивоја Ршумовића...

„Читање у наставцима је врло важно, будући да нове генерације имају проблем са памћењем дужих наративних целина. То је шамар дигитализације. Та вештина памћења је процес који мора да се увежбава”, истакла је заменица директора ЗУОВ-а.

Новина је увођење светских дела као што су „Свитац тражи пријатеља” Су Ју Ђин, „Кад дедица не зна да прича приче” Ђани Родари.

Усвојен је и објављен и потпуно нови програм српског језика као нематерњег за припаднике националних мањина.

Ученици који живе на северу Војводине, где је хомогена мађарска мањина, као и у Прешеву, Бујановцу, Медвеђи, где је хомогена албанска мањина, не знају српски језик.

„Морали смо да применимо један нови систем а то је да мањине српски језик уче као страни језик. То јесте парадоксално, јер они су држављани Србије, али српски језик јесте за њих страни језик”, закључила је Милијић Субић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош Лазић
Малишане ваља васпитавати да читају без морања јер доцније неће имати ко да их научи, нити ће они имати када. То нема везе с "обавезном" школском лектиром. И то код куће, а не у школи! То је, ваљда, неспорно? Али, поново се у тексту најстаријих српских дневних новина провукла опасна грешка! Реч је о Медвеђи као месту са "хомогеном албанском мањином". Јер, у тој сиротој варошици "хомогенији је" и много бројнији српски народ. Тамо Албанаца, процентуално, има колико и у Београду, па не разумем зашто се, нарочито међу косовским политичарима и нашим незналицама, и та општина спомиње као "албанска"? Попис становништва је, ваљда, довољан показатељ?
Dragan
Ruski klasici kao lektira u drugom polugodistu cetvrte godine srednje veterinarske skole,u istoj skoli deca nemaju ni hemiju niti biologiju niti u trecoj niti u cetvrtoj godini, kako i kad da se spreme za prijemni na fakultet?
Pera Peric
"Previše" lektire je samo posledica nepraktičnog sistema obrazovanja. Smenska nastava, 30 i više učenika u razredu na jednog nastavnika, mali broj časova sporta i umetnosti, nepostojanje praktičnih učeničkih projekata iz nauke, ekologije - sve to nas onemogućava da obrazujemo svoju decu kako treba. Ne govorim o onim talentovanim - oni bi bili uspešni u svakom sistemu - već o onima kojima je potrebna pomoć u nastavi, a takvih je više od 70%. Najpre nastava treba da bude celodnevna - od 8:00 do 16:00. Prepodnevne aktivnosti treba da budu u svrhu vežbanja mentalnih sposobnosti i akademskih veština, popodnevne aktvinosti treba da služe za umetnost, književnost i sport. Razrede smanjiti na maksimum 20 učenika. Od petog razreda ukinuti odeljenja za fundamentalne predmete i uvesti rad po nivoima kako bi i talentovani i oni manje talentovani dobili ono što im treba. Uvesti najmanje dva obroka u škole. Organizovati školske sportske lige i umetničke klubove. Tako bismo imali vremena za sve.
Sasa
Bolje da deca procitaju 10 dela vise, nego da nastavnici "bolje obrade" neko delo, vrednije je samo citanje nego sva njihova prica. Bolje "protrcati" a deci dati sansu za sveobuhvatnijim citanjem, sigurno veca korist.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.