Марко Бумбаширевић, уметник микрохирургије

Водитељка Деа Ђурђевић, која је прекјуче хитно оперисана на ВМА после несреће када јој је аутобус откинуо руку, добро се осећа и постоперативни опоравак тече у најбољем реду. Њу је јуче посетио професор др Марко Бумбаширевић, предводник тима лекара који је обавио ову веома сложену интервенцију. У разговору за „Политику”, овај врхунски стручњак наглашава да је превио ране и да ће то учинити и данас, односно да ће наставити да обилази повређену жену док се ситуација потпуно не стабилизује.

– Наравно да ћу сваког дана ићи да проверим да ли је све у реду и обавим превијање, јер је овде реч о компликованом случају за који и ми лекари кажемо да је из домена научне фантастике. Чупање и печење руке је најтежи облик повреде екстремитета. За сада у њеном опоравку све тече по плану и Деа се добро осећа. Комуницира са медицинским особљем и лекарима и морам да истакнем да се лепо и храбро носи са оним што јој се догодило – каже др Бумбаширевић.

Овај угледни академик подсећа да би се исто понашао да се у овако тешкој ситуацији нашао било који други пацијент, јер он на исти начин лечи и познате личности и јавности непознате људе из било ког дела Србије који потраже његову помоћ.

– Увек исто приступам сваком болеснику. Никога нисам вратио са прага болнице и такву праксу настављам и даље – додаје доктор Бумбаширевић, који је много пута апеловао на људе да буду посебно опрезни у саобраћају, да воде рачуна током вожње и на улици, приликом кретања по коловозу, јер у болницама годишње заврши више од хиљаду људи који буду повређени у незгодама на подручју Београда. У 70 одсто случајева реч о људима који имају од 18 до 65 година, а најчешће су повреде екстремитета, и то у више од 70 одсто случајева.

Али када се, упркос свему, нешто лоше догоди, приликом тешких саобраћајних незгода или повреда у којима је људима сплетом околности бивала одсечена рука или нога, у помоћ је много пута позиван професор Бумбаширевић. Својим невероватним умећем он успева да помогне унесрећенима и споји откинуте екстремитете. Истовремено, није му било лако да се годинама бори са ветрењачама и докаже колико је важно да се у Србији покрене област микрохирургије. Успева у операционој сали, успео је и у овом другом.

Др Бубмаширевић је члан Српске академије наука и уметности, а захваљујући њему, Београд је и у светским оквирима у овој области медицине постао познат. Захваљујући његовој упорности најбољи стручњаци из Европе у микрохирургији окупили су се лане на конгресу баш у српској престоници. Без сумње, баш због Бумбаширевићевог угледа, наш главни град је у конкуренцији за организацију овог престижног стручног скупа том приликом победио и Хајделберг, и Торино, и Лондон.

– Настављам да радим у интересу струке. Поносан сам што ће Београд 2021. године бити домаћин Светског конгреса ортопеда – додаје професор Бумбаширевић, који ће председавати том конгресу.

Овај врхунски специјалиста ортопедске хирургије је 2016. године у Анталији изабран за председника Европског удружења микрохирурга и тада је за наш лист објашњавао да је микрохирургија једна од најтежих дисциплина и да је омогућила обављање захвата попут трансплантација ногу, руку, лица… Три године раније у Бриселу је постављен за председника Комитета за ортопедску микрохирургију, чиме је постао кључна особа за креирање програма, округлих столова, стратегија из ове области медицине.

Академик Бумбаширевић рођен је 1954. године. Докторирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1994. године. Професор је ортопедске хирургије и трауматологије, а од 2001. до 2014. био је директор Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију Клиничког центра Србије. Данас је шеф Катедре за реконструктивну хирургију и микрохирургију. Објавио је више стотина радова у водећим међународним часописима, више међународних уџбеника и националних монографија.

На граници могућег

У лекарском тиму који је направио подвиг успевши да спасе руку Деи Ђурђевић био је и професор др Чедомир Вучетић из Клиничког центра Србије. Он оцењује овај случај као нешто на граници могућег због природе повреде и додаје да се овако нешто не дешава тако често.

– Овде је реч о најтежој врсти повреде, јер је дошло до кидања и гњечења руке. Важно је било да се приликом операције што пре успостави циркулација, што смо и успели. Срећа у несрећи је да се незгода догодила у близини болнице и да је повређена жена одмах довезена на операцију. Брзо је формиран експертски тим лекара КЦС и ВМА, што је леп пример добре сарадње између две болнице – каже др Вучетић.

Зар да неко помишља на лекарску сујету и престиж у тренуцима када је спасавана млада тешко повређена пацијенткиња?

Он истиче да је процес опоравка у оваквим случајевима дуг и да је сада важно да се успостављена циркулација одржава и да се не појави инфекција.

– Три вене смо ушили. Важно је било да то ушивање иде кроз здрав, а не кроз оштећени део ткива. Недостаци су премошћени и сада треба водити рачуна да ткиво буде витално и да кост срасте, што у компликованијим случајевима може да се догоди у периоду од шест до осам недеља. Затим следи функционални опоравак, који подразумева вежбање и подразумева се доста стрпљења. Уз то, следи и реконструкција крвних судова и битних артерија – додао је др Вучетић.