Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Папагаји који воле близину државног врха

Ове птице потичу из Азије и Јужне Америке, одомаћиле су се у Атини и воле да из своје колоније долећу до прозора председника, премијера и посланика у парламенту
Зелени папагаји су у престоници Грчке формирали колонију (Фото ЕПА/Пушпа Кумара)

Од нашег дописника

Атина – Зелени папагаји из центра Атине већ четири деценије не напуштају густе крошње Националног парка и често залутају преко пута, до симса и прозора канцеларија грчког председника и премијера, као и посланика у парламенту. Зато их зову „папагаји Максимоса (назив за канцеларију грчког премијера)” – јер су верни и годинама јој долазе тако близу не водећи рачуна о томе ко којој партији припада. Неретко у шали кажу да и они воле близину грчког државног врха.

Ове птице су у главном граду Грчке већ формирале читаву колонију на дрвећу које окружује најужи центар јер им, по речима научника из Орнитолошког савеза, одговара клима у Атини. Има их две врсте, зелени папагаји који порекло воде из Азије и сивозелени којима је постојбина у Јужној Америци, у области Амазона. Ових других је много више, брзо се размножавају и освајају и друге, северније делове града.

„Папагаји су се у Атини појавили крајем осамдесетих година и од тада је не напуштају. Све их је више и очигледно је да су овде нашли идеалне услове за репродукцију јер колонија брзо расте. Сада их, сем у Националном парку, све више има и на брду Ликавитос, које је највиша тачка у граду, али лете и према севернијим деловима града, где је температура нижа за неколико степени”, каже Лефтерис Ставракас, стручни сарадник Орнитолошког савеза, и наглашава да папагаји нису долетели у Грчку, већ да су првобитно били пуштени из кавеза.

Наиме, према његовој причи, тих осамдесетих година на старом аеродрому који се тада налазио у приобалном делу Атине, само десетак километара удаљеном од центра, приликом претовара отворио се контејнер у коме су у кавезима били зелени папагаји из Јужне Америке. Како су и кавези били поломљени, птице су излетеле. Најпре су се настаниле у приобаљу, али их је врућина отерала северније, ка густим крошњама у центру града. По речима Ставракаса, касније је било и других случајева када су власници сами пуштали птице из кавеза или су оне успеле да им побегну. Друштво су лако налазиле у већ формираној колонији у Националном парку, који је постао њихово основно пребивалиште.

„Гласни су, туристи се често изненаде јер не знају о чему је реч, не виде их од зеленила. Друже се с голубовима и с њима скупљају храну са земље. Последњих година организују се посебне туре за туристе који желе да упознају ретке и многобројне врсте птица које живе у Атини”, каже Ставракас.

Према званичној статистици, у Атини живи око 100 различитих врста птица. Сваки парк има своје врсте а друштво им неретко праве корњаче, гуштери, жабе, веверице, зечеви, јежеви... У севернијим деловима града има и лисица, што говори о овдашњим идеалним животним условима које су птице и животиње препознале. У Палинију, недалеко од Атине, налази се највећа фарма на Балкану и једна од највећих у Европи, с преко три хиљаде птица. Реч је о 280 различитих врста птица са свих континената, од којих је 120 врста у такозваном сталном програму размножавања и чувања. Само у једној години размножено је 1.800 птица које су затим завршиле у европским земљама али и зоо-парковима.

За становнике и госте Атине направљен је и специјални каталог са описом ретких птица и укупне, прилично необичне, фауне која опстаје у овом вишемилионском граду на мору.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.