Нови прописи о белој техници не иду у корист потрошача

Директива Европске уније која би до краја фебруара требало да произвођаче беле технике натера да продуже век трајања уређајима неће бити од посебне користи за купце. Много од онога што је месецима уназад најављивано у међувремену је промењено, па се сматра да је ЕУ ипак поклекла под утицајем произвођачког лобија. Прописи су сведени на само пет типова уређаја за које ће произвођачи морати да обезбеде резервне делове, и то од минимално седам до максимално 10 година. Нови прописи односиће се само на расвету, ТВ екране, фрижидере, веш-машине и машине за прање судова.

Према извештајима потрошачких организација у Европи, првенствено највећег од њих БЕУЦ-а, врло је вероватно да ће Европска унија усвојити лајт верзију директиве за еко-дизајн, с мало нових повластица за потрошаче.

Да подсетимо, притисак на произвођаче кренуо је после објављивања података најновије европске статистике да је од 2004. до 2012. године удео уређаја који се кваре од дана куповине порастао са 3,5 порастао на 8,3 одсто. Анализа отпада машина за прање веша у Великој Британији показала је да се међу њима налази чак десет одсто уређаја који нису старији од пет година. Европа овим прописима истовремено жели да смањи негативни учинак беле технике на загађење околине. Међутим, европски медији наводе пример који посебно погађа купце, а истовремено не иде у прилог очувању животне средине. Реч је о пракси произвођача расвете који су осмислили модел да продају лампе с интегрисаном расветом коју, једном кад прегори сијалица, треба купити комплетно нову.

Предлог измена директиве који се односио на машине за веш и судове који је представљен у августу прошле године, произвођачима је наметао обавезу да праве уређаје који могу лако да се растављају приликом поправке, али и да за потребе независних сервисера припреме детаљна упутства како да се уређај раставља и на који начин најлакше могу да набаве делове. Ова иницијатива је била врло похвална, међутим само месец дана касније, предлог је нагло промењен, а обавеза произвођача сведена на то да уређаје направе тако да се лако растављају за потребе рециклирања. Слично се догодило и с предлогом за произвођаче расвете – првобитни предлог који је прописивао обавезу да се сијалице могу мењати без замене комплетног расветног тела, преформулисан је тако да би уклањање сијалица без уништавања расветног тела не би требало да буде дозвољено потрошачима. По измењеним прописима, потрошачи више немају право ни сами да замене део на уређају , него се то оставља искључиво овлашћеним сервисима. Чак и у случају да је неопходно само заменити сијалицу у фрижидеру.