Скупља телад због извоза у Турску

Суботица – Почетак извоза јунећег меса из Србије у Турску већ је направио благу пометњу у стајама и рачуницама газда на северу Бачке. На овом терену, и у читавом Потисју, подаци Регионалне привредне коморе показују да је цена килограма живе ваге јунећег меса скочила за осам до девет одсто у односу на претходни период.

Међутим, стручњаци су опрезни у проценама и кажу да још није јасно да ли је до тога дошло због уговореног извоза у Турску или због тога што није испуњена извозна квота у земље ЕУ. Такође, на цене утиче и доба године, зими увек расте цена месу због већих трошкова производње товних говеда. Није без утицаја ни забрана извоза на Косово.

За одгајиваче као да нема дилеме, цене су скочиле након потписивања уговора са Турском о извозу јунећег меса. „Цена телета је сада око 700 евра, а скочила је и откупна цена меса са 2,20 на 2,50 евра по килограму”, каже Еде Сарапка који очекује да ће због уговореног извоза цене и даље расти јер Србија нема довољно товне јунади. Висока цена узгоја и несигурност пласмана, дуг рок обрта – јер се теле тови и до годину дана – многе су одвраћали од узгоја товне јунади. Од ове године држава је, ради стимулисања пољопривреде, подигла и субвенције по грлу са досадашњих 10.000 на 15.000 динара.

Геза Ковач, одгајивач из Малих Пијаца, каже да је пољопривредницима то изузетно важно јер ова субвенција практично представља њихову зараду.

Да је на тржишту дошло до промена потврђује у разговору за „Политику” и Љубо Кљајић, директор бајмочког пољопривредног добра „Равница” које послује у оквиру компаније „Матијевић”, који каже да је цена телета са 500 евра скочила до 650 евра. „Ово је висока цена јер уколико треба теле да се гоји до 600 килограма, његова продајна цена је 250 динара по килограму, што значи да сточар добија након годину дана 150.000 динара, а само за теле је дао 76.000 динара. Осим тога, скочила је и цена кукуруза са 14 на 16 динара, са тенденцијом даљег раста”, изводи рачуницу Кљајић који каже да и велики одгајивачи, који имају своје изворе хране, једва састављају крај са крајем. Додаје да је осим могућности куповине на пијацама у Србији сада почео и увоз телади из Румуније и Словачке, што ипак може са собом да носи и одређене здравствене ризике. Кљајић додаје да су они ипак велики одгајивачи, у турнусу имају и до хиљаду грла, а да је много теже малим сточарима.

По последњем попису пољопривреде из 2012. године управо они су најбројнији и чине 83,9 одсто газдинстава са сточарском производњом и у њиховим оборима је око 40,4 одсто условних грла.