Више воле кебаб од крањске кобасице

После афере са месом болесних крава из Пољске на тржишту Европске уније много тога ће у будућности морати да буде промењено.

Ова афера била је окидач да национална удружења произвођача меса подигну глас против очигледно слабог система контроле на заједничком тржишту. Али и открију на који начин месо проблематичног квалитета ипак може да стигне до произвођача.

Словеначко удружење произвођача меса међу првима је реаговало, забринуто због чињенице да је и на том тржишту откривено више тона млевеног говеђег меса за кебаб.

– Наш систем квалитета, контроле и безбедности меса је одличан. Жалосно је да се увозно месо, преко система јавних набавки, нађе у школама, вртићима, болницама и сл. где је ниска цена главни критеријум за набавку – изјавио је Изидор Кривец, председник Управног одбора ових удружења. Он је објаснио да се увозно месо за кебаб већ помињало у више сличних афера, а само у Словенији поједе се три пута више кебаба него словеначких крањских кобасица. Према оцени словеначких кланичара, домаће месо је квалитетније од увозног, и то рекламирају чак и страни трговински ланци, како би привукли купце. Са дуге стране, увози се јефтино месо, јер домаћи произвођачи нису конкурентни са ценом. Словенија производи десет одсто говеђег меса више него што је домаћа потрошња, али увозе велике количине највише из Аустрије, Хрватске, Италије, Немачке, Мађарске и Пољске…

У Србији, по званичним информацијама, није било меса оболелих говеда из Пољске. Али тржиште прерађевина свакако би могло да се преиспита. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић пре неколико дана најавио је да ће у априлу бити успостављен систем за утврђивање квалитета месних прерађевина, те да су у жижи интересовања контроле виршли и салама. То би могло значи да ће се, од пролећа, држава увести строже контроле месних прерађевина.

– Ми смо донели правилнике који кажу шта је виршла и колико месног садржаја мора да има у себи да би то могло тако да се зове или да се зове другачије да не обмањују купце – рекао је Недимовић.

Представници Асоцијације сточара Срем–Мачва недавно су са трибине одржане у Сремској Митровици поручили да произвођачи, као и потрошачи из Србије, очекују да се строго поштују одредбе Правилника о роковима трајања смрзнутог меса. Они у свом допису упућеном и Министарству пољопривреде захтевају да на декларацији крупним словима пише порекло те животиње и датум клања, односно првог замрзавања као и земља из које потиче замрзнуто месо. Како се истиче, грађани имају право на ове информације, јер велике количине меса и прерађевина и даље улазе у Србију.

– Грађани свакако имају право да знају шта им се нуди и да одлуче да ли желе да купују такво месо или не – рекао је за наш лист Зоран Ерић, председник асоцијације сточара Срем и Мачва. Према њиховим информацијама, само у децембру прошле године увоз свиња, прасади и меса разних категорија (замрзнутог и сушеног) вредео је око седам милиона евра.