Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два Сретења, а један празник

Између Сретења 1804. и Сретења 1835. године огромна је разлика у значају догађаја у српској историји 19. века. Сретење 1804. године само по себи може да буде државни празник, док Сретење 1835. то већ не би могло да буде
Орашац, Марићевића јаруга (Фотодокументација Политике)

Прослава Дана државности подсећа ме на јутарњу кафу два у један. Заиста, шта ми у Србији славимо: Сретење 1804, Сретење 1835. или, истовремено, и једно и друго? У овој прaзничној дихотомији уникатни смо у светској повести.

Ево, како се дошло до овог неспоразума, нимало безначајног, комичног и кукавичког.

Министар Владан Батић основао је комисију за израду Нацрта закона о држaвним знамењима, која је брзо донела одлуку о застави, грбу и химни, а устручавала се да се изјасни о државном празнику. Сећам се тог мука, који сам прекинуо предлогом да Сретење Господње из 1804. године, почетак Српске револуције, буде државни празник Републике Србије. Предлог је одмах прихваћен, без иједне примедбе, али из неког необјашњивог страха да нам не замере друге државе и наше националне мањине што смо узели за празник устанак на Турке, покушали смо да ублажимо ову исправну одлуку. Неко је дошао на идеју да предложимо влади и скупштини да уведу и празник за националне мањине, али нас је Антал Хегедиш убедио  да одустанемо од тог бесмисла: „Ја сам Мађар и као припадник националне мањине, ако бих бирао дан за свој празник, одабрао бих Светог Иштвана, а то је немогуће... Али ја сам и грађанин Србије и желим да и мој празник буде онај празник који смо одабрали”. Хегедиш нас је окуражио да одбацимо идеју о празнику за националне мањине.

Зашто смо изабрали устанак на Турке било је теже оправдати, па смо дошли на идеју да у образложењу Нацрта закона напишемо да је на Сретење Господње 1835. године донет и Сретењски устав. Влада Зорана Ђинђића допунила је Нацрт закона текстом из образложења, а парламент прихватио (2001), и тако смо добили два Сретења, а један празник. Оправдања за такву одлуку није било, влада је преиначила наш предлог из опреза који се граничио са страхом од замерки страних држава и националних мањина. Српска храброст и српски кукавичлук немају границе!

 Између Сретења 1804. и Сретења 1835. године огромна је разлика у значају догађаја у српској историји 19. века. Сретење 1804. године само по себи може да буде државни празник, док Сретење 1835. то већ не би могло да буде, из простог разлога што је Сретењски устав, и поред свег свог значаја у уставној повести Србије и њеном настојању да се еманципује од Турске, био на снази де факто 14, а де јуре 55 дана. Под притиском Турске, Русије и Аустрије кнез га је нерадо суспендовао бранећи право Србије да се самостално уставно организује, иако владару није био по вољи. Дакле, Сретењски устав није примењиван, јер за то није било времена, мада је одштампан у 10.000 примерака, раздељен посланицима Сретењске скупштине и послат по примерак свим установама. Укинувши устав кнез Милош је затражио да му се врате сви примерци, па је отад било опасно држати Сретењски устав, ко „мисли жив своје главе носити”. Тај „бисер српске правне историје” доживео је крах и сасвим оправдано можемо се упитати зашто прослављамо поразе и неуспехе?

За Устанак 1804. не може се рећи да је био неуспешан као што је био случај са Сретењским уставом, јер су Срби Српском револуцијом обновили средњовековну државност. То је био основни мотив комисије која је предложила Сретење Господње 1804. године за државни празник, а не и Сретење 1835. Битно је истаћи да ова два празника нису једнако представљана у јавности током прослава, будући да је Сретење 1835. све више истискивало Сретење из 1804. године. О томе постоје бројни примери, чак и комични. Наводим неке.

Прва прослава Дана државности била је у Крагујевцу у присуству свих српских високих достојанственика, који су, при поласку из Београда, само навратили у Орашац. Сећам се беседе једног председника Србије који је у свом говору само споменуо Орашац 1804, а све преостале речи посветио је Крагујевцу 1835. А шта рећи за измештање централне прославе из Орашца у Београд, неколико година? У представи изведеној 2003. године Карађорђе каже: „Ево мене, а ето вама рата с Турцима” (речи су које  је Милош изговорио на Цвети 1815), што је изазвало смех код публике у Марићевића јарузи. У једној од наредних представа главни јунак узвикује, ако сам добро упамтио текст: „Песак, песак, дајте нам песак. Песак нама треба”! А вожд је призивао и борио се за слободу коју нисмо имали, а песка је увек било и биће док буде трију Морава.

Ваљани коментар на ову српску државотворну дихотомију, праћену бројним и непримереним наступима, чуо сам у Орашцу: „Поданичке владе не славе устанке”! Верујем да власт и народ који се играју својим државним празником и знамењима (већина запослених  ради на Дан државности), играју се с ово мало државице што нам је преостало. А то је неопростив грех!

Професор Филозофског факултета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Stojanović
Kao da je svojim predlogom otkrio Ameriku.1804 . godina je bila i na socijalističkom grbu Srbije. Logično je da je ona uzeta za dan državnosti.1835 je počela da se forsira kada su političarima na proslavi u Orašcu počeli da zvižde. Nisu smeli u Orašac pa su išli u KG da proslavljaju falš ustav. Ako se sećate o Sretenju se slavio i dan Vojske Srbije. Iz istog razloga je dan vojske pomeren za Cveti i Takovski ustanak, jer je falš političarima odgovarala slika Miloša Obrenovića sa turskim turbanom kako se najčešće prikazuje.
Јасмина
Сотире Гардачићу, како Ви појма немате, мучно је читати овако бесмислене коментаре !
Предлог
А предлог је могао бити и неки старији датум. Време формирања прве српске државе .... или ... Требали су историчари да дају предлог, јер има толико значајних датума у далекој прошлости који обележавају разне догађаје најстаријег народа на овим просторима.
Raca Milosavljevic
... eto kako mi imamo temu i pricu za sve ... 1804-ta je svakako bliza nekom pravom osecanju praznika od 1835-te a mozda je moglo neki datim iz vremena Nemanjica,a imali smo i mnogo pre vladare ... ali Karadjordje i Nemanjici se nekako izdvajaju ...bilo bi lepo da nasa istorijska nauka to lepo obradi,da ne bude toliko nedoumica i oprecnih razmisljanja ...
Sotir Gardačić
Naš Srednji vek je završio kao i Prvi srpski ustanak! Velike nacije poput Nemaca i Francuza nikada nisu živeli u ropstvu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.