Уторак, 17.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кишово дело „Лаута и ожиљци”

На дан пишчевог рођења, вечерас у Народној библиотеци Србије говориће се о књизи први пут објављеној пре 25 година

Ове године навршава се двадесет пет година од првог објављивања књиге Данила Киша „Лаута и ожиљци”, коју је приредила Мирјана Миочиновић. Ова књига доноси приповетке из заоставштине Данила Киша у новом издању београдског „Архипелага”.

У овом делу налази се седам прича, од којих су приповетке „Апатрид”, „Јуриј Голец”, „Лаута и ожиљци”, „Маратонац и судија”, „Песник” и „Дуг” написане између 1980. и 1986. године, неке у време када Киш пише „Енциклопедију мртвих”, а неке као ауторски и приповедачки одјек на ову књигу и теме покренуте у њој.

Поменутим причама придружена је и дводелна проза „А и Б” за коју се претпоставља да је настала 1986. године. Утолико се може рећи да приче из књиге „Лаута и ожиљци” представљају последњи „окретај завртња” у неупоредивој стваралачкој радионици Данила Киша. Ове приче оличавају један од могућих исхода те велике авантуре.

Суочавајући живот и причу, чињенице и фикцију, говор докумената и моћ имагинације, Данило Киш у својим последњим причама приповеда о Едену фон Хорвату и средњоевропској судбини, о апатридима и гробовима, о Јурију Голецу и Николају Алексинском, о емигрантима и песницима, о љубави и смрти, о Београду, о Андрићу, о дуговима и о свету који увек има две неповезиве стране.

Приповетке сакупљене у књизи „Лаута и ожиљци” саставни су део новелистичког циклуса Данила Киша обележеног књигама „Гробница за Бориса Давидовича” и „Енциклопедија мртвих”.

Ново издање књиге „Лаута и ожиљци” објављено је као осма књига у оквиру „Дела Данила Киша у 10 књига”, која је објавио „Архипелаг”, као ексклузивни издавач дела Данила Киша за Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

Поводом 25 година од првог издања књиге „Лаута и ожиљци” „Архипелаг” и Народна библиотека Србије организују разговор „Данило Киш или Лаута и ожиљци” вечерас у 19 часова (22. фебруар је дан пишчевог рођења), у Атријуму Народне библиотеке Србије. У разговору учествују књижевни критичари Марија Ненезић, Владан Бајчета и Гојко Божовић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sinisa Stojcic
Jedan od najboljih evropsih pisaca, da je imao srecu da duze pozivi, verujem da bi se okitio i Nobelovom nagradom , mada ozoj nagradi ne mislim da je izraz knjizevnih vrednosti jednog pisca

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.