Кишово дело „Лаута и ожиљци”

На дан пишчевог рођења, вечерас у Народној библиотеци Србије говориће се о књизи први пут објављеној пре 25 година

Ове године навршава се двадесет пет година од првог објављивања књиге Данила Киша „Лаута и ожиљци”, коју је приредила Мирјана Миочиновић. Ова књига доноси приповетке из заоставштине Данила Киша у новом издању београдског „Архипелага”.

У овом делу налази се седам прича, од којих су приповетке „Апатрид”, „Јуриј Голец”, „Лаута и ожиљци”, „Маратонац и судија”, „Песник” и „Дуг” написане између 1980. и 1986. године, неке у време када Киш пише „Енциклопедију мртвих”, а неке као ауторски и приповедачки одјек на ову књигу и теме покренуте у њој.

Поменутим причама придружена је и дводелна проза „А и Б” за коју се претпоставља да је настала 1986. године. Утолико се може рећи да приче из књиге „Лаута и ожиљци” представљају последњи „окретај завртња” у неупоредивој стваралачкој радионици Данила Киша. Ове приче оличавају један од могућих исхода те велике авантуре.

Суочавајући живот и причу, чињенице и фикцију, говор докумената и моћ имагинације, Данило Киш у својим последњим причама приповеда о Едену фон Хорвату и средњоевропској судбини, о апатридима и гробовима, о Јурију Голецу и Николају Алексинском, о емигрантима и песницима, о љубави и смрти, о Београду, о Андрићу, о дуговима и о свету који увек има две неповезиве стране.

Приповетке сакупљене у књизи „Лаута и ожиљци” саставни су део новелистичког циклуса Данила Киша обележеног књигама „Гробница за Бориса Давидовича” и „Енциклопедија мртвих”.

Ново издање књиге „Лаута и ожиљци” објављено је као осма књига у оквиру „Дела Данила Киша у 10 књига”, која је објавио „Архипелаг”, као ексклузивни издавач дела Данила Киша за Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

Поводом 25 година од првог издања књиге „Лаута и ожиљци” „Архипелаг” и Народна библиотека Србије организују разговор „Данило Киш или Лаута и ожиљци” вечерас у 19 часова (22. фебруар је дан пишчевог рођења), у Атријуму Народне библиотеке Србије. У разговору учествују књижевни критичари Марија Ненезић, Владан Бајчета и Гојко Божовић.