Да шапа буде „као подмазана”

Физикална терапија као један од најстаријих начина рехабилитације људи, примењује се годинама и на животињама. У почетку су главни пацијенти били повређени коњи, а касније све више пси и мачке. Готово сви третмани, попут електротерапије, хидротерапије, термотерапије, магнетотерапије, кинезитерапија (активне вежбе), масаже, ултразвука, фототерапија  уз примену инфрацрвене, ултраљубичасте и линеарно поларизоване светлости и ласер, заступљени у хуманој медицини, препоручују се и за опоравак љубимцима. У којим ситуацијама се прибегава овом виду лечења, објашњава др Никола Крстић, редовни професор на катедри за Радиологију и радијациону хигијену Факултета ветеринарске медицине, Универзитета у Београду.

– Физикална медицина и рехабилитација, која се још назива и физијатрија, бави се превенцијом, дијагнозом и лечењем различитих поремећаја организма, односно терапијом низа болести као што су неуролошке, мишићно коштане, кардиоваскуларне, плућне болести, па све до комплексних когнитивних поремећаја, при чему посебну пажњу посвећује поновном успостављању изгубљених функција (рехабилитација) или оспособљавању, ако те функције уопште нису постојале (хабилитација). Код животиња, физикална терапија примењује се пре свега код ортопедских и неуролошких проблема као допуна хируршком третману или као третман сам за себе код спортских повреда, као и старијих паса, у циљу одржавања њихове нормалне функције – истиче наш саговорник.

Суштина механизма лековитог дејства физиотерапије, каже професор, састоји се у томе да се депои енергије, складиштени у мишићима и јетри, брзо троше у току болести и због тога се морају компензовати новим количинама допунске енергије у њеним различитим видовима: хемијским, топлотним, светлосним или електричним. Ово се може урадити давањем лекова који носе квантум потенцијалне енергије или непосредним и посредним начином апликације одређених физикалних извора енергије.

Међутим, пре него што се приступи било којој физикалној процедури, ветеринар утврђује ниво и природу проблема. Физикални терапеут мора да уради анализу налаза добијених на основу историје болести, клиничких и ортопедских прегледа, као и физикално-терапијских испитивања добијених путем специфичних тестова.

Избор одговарајућег третмана је неопходан да би резултат физикалне терапије животиња био добар и дугорочан.

– Физиотерапија у случају ломљења екстремитета зависи од типа повреде. Циљ је да се убрза зарастање кости и побољша покретљивост. Начин рехабилитације четвороножног пацијента после прелома костију морају бити изабрани у складу са типом повреде. Подразумева се и збрињавање акутних и хроничних ишчашења и напрснућа и прелома, поремећаја у структури костију  – наглашава др Никола Крстић.

Дугачак је списак бољки који може да снађе четвороножне пацијенте и због којих ће њихов власник потражити помоћ стручњака. Рецимо, остеоартритис, као запаљиви процес на зглобовима, представља честу појаву животиња које живе у кући, јер доводи до отежаног седања, устајања и кретања, како на равном терену тако и при оптерећењу, као што је пењање или силажење низ степенице. Шепање је најчешћи симптом овог обољења а електротерапија, ултразвучна терапија, хидротерапија и акупунктура знатно помажу овим пацијентима.

Физикална терапија је корисна и када куцов или маца имају проблем са тетивама, лигаментима и мишићима уопште. Ова ткива захтевају опрез приликом појачања интензитета третмана и пажљиво праћење исхода лечења.

Осим разних техника физиотерапије, на почетку и на крају третмана употребљава се и масажа, као најстарија метода терапије, која осим што годи животињи и опушта је, делује на бољи проток крви и лимфе, чиме се смањује бол и напетост у мишићима.

И терапеутске вежбе су важан део рехабилитације кућних љубимаца јер помогну и унапреде покрете зглобова, стимулишу покретљивост мишића, тетива и лигамената. Враћање у нормалну или приближно нормалну физиолошку функцију уз помоћ неких од метода физикалне терапије захтева поприлично времена. Али, чак и када се чини да нема много шансе за побољшање, резултат се ипак може постићи.

Како животиње реагују на вежбе и третмане? Наш саговорник тврди да су оне у почетку узнемирене, али врло брзо почињу да дремају, преду или хрчу.