Насеље сунца отргнуто од мочваре

Звали су га „Насеље сунца”. У госте су му долазили Тито, Јованка, представници несврстаних... Изникао је из мочваре, а постао је дом генерацијама Новобеограђана – Блок 45. Како би од прошлости отргли живот у овом блоку, житељи су организовали изложбу фотографија под називом „45 година Блока 45”, која је отворена у галерији „Неон” у Црногорској улици 10 у Савамали.

На изложби су представљене фотографије Месне заједнице „Сава”, Основне школе „Бранко Радичевић”, личних архива становника Блока 45 и с друштвених мрежа.

– Желели смо да обележимо 45 година од када је наш блок почео да живи у правом смислу те речи. То по нама није тренутак када је почео да се гради, већ када је у њему почело да се живи. Досељавање у Блок 45 је кренуло 1973. и 1974. Е то су и године нашег дивног, срећног и идиличног детињства...  Живели смо у средини која је имала два обданишта, дом здравља, основну школу с базеном и три терена. То је био урбани део, а само преко Улице др Ивана Рибара улазили смо у неки други свет – војвођанска поља, канал Галовицу где смо пецали. Имали смо могућност да се играмо и у граду и у селу. Живели смо правим заједничким животом. Наши родитељи су сами чистили простор око зграда, сами садили дрвеће, терене када падне снег... Мислим да је та клица заједништва жива и данас – каже Карло Борас који је с Љиљаном Даф и Југославом Николићем организовао изложбу.

О томе да се житељи овог блока и даље друже сведочи и намера да ускоро организују удружење добрих комшија. Циљ удружења би био да се обнови дух комшилука у коме суседи помажу једни другима.

Блок 45 изграђен је од 1968. до 1972. године, а простире се на око 62 хектара. Блок 45 налази се на подручју које је непосредно пре изградње исушено и насуто. На простору Савског кеја и насипа налазила се густа шума, а обе локације биле су дом за мочварне птице и дивље животиње.

Нови Београд је прве житеље почео да прима 1972, 1973. и 1974. године прошлог века. Укупно је у овом делу града пројектовано и саграђено 45 солитера, 23 четвороспратница и двоспратница, с основном школом, два вртића и другим објектима. Главне архитекте били су Михаило Чанак, чији су рад осмоспратнице, Риста Шекерински, чија идеја су биле четвороспратнице и двоспратнице, и Гргур Поповић, који је био задужен за солитере.

Изложба ће бити отворена од 17 до 20 сати сваког дана до 10. марта, а улаз је слободан. А они који дођу видеће како је изгледала Џоова посластичарница, фијакер породице Јовановић, могу видети фотографије Бранка Ћопића, Бранка Пешића…

Детињство између села и града

„Досељавање у Блок 45 је кренуло 1973. и 1974. Е то су и године нашег дивног, срећног и идиличног детињства”, – каже Карло Борас, један од организатора изложбе и наставља:

„Живели смо у средини која је имала два обданишта, дом здравља, основну школу с базеном и три терена. То је био урбани део, а само преко Улице др Ивана Рибара улазили смо у неки други свет – војвођанска поља, канал Галовицу где смо пецали. Имали смо могућност да се играмо и у граду и у селу. Живели смо правим заједничким животом. Наши родитељи су сами чистили простор око зграда, сами садили дрвеће, терене када падне снег... Мислим да је та клица заједништва жива и данас”.