Скулптуре са душом

Зворник – Димитрије Николић из Доње Борине у Србији, по занимању инжењер технологије, руководилац је техничке припреме у зворничкој фабрици глинице „Бирач”, али је уметник у души и у слободно време прави фигуре од дрвета. Joш у детињству показивао је склоност према раду у дрвету. У другом или трећем разреду основне школе од љесковог дрвета направио је гарнитуру шаховских фигура. На часовима ликовног одушевљавао је наставнике који су мислили да ће се определити за уметност. И он сам је то желео, међутим, родитељи су сматрали да се од тога не може живети.

„Жао ми је што нисам отишао даље, али сам користио слободно време да направим и овековечим нешто. Нађем у природи дрво и прилагођавам га замишљеном. Само је овај Квазимодо који подсећа на звонара Богородичине цркве каквим сам га нашао. То је у ствари корен веома лепе руже коју сам премештао па је увенула. Искористио сам корен да нешто од ње остане трајно”, каже Николић.

За вајање користи тврдо дрво, храстовину, орах, крушку, букву, брест које обрађује приручним алатом, длетом, ножем и специјалним ножићима које је сам израдио. Фигуре не продаје већ их поклања родбини и пријатељима. Направио је више од 100 фигура, а многе су расуте широм света, чак до Аустралије.

„Једном сам видео из аутобуса човека и према њему сам направио овог Метузалема, витез Пантелија је направљен по једном Пантелији, облик комада дрвета сам искористио да направим овај Ел торо, лабуд је направљен од природног облика гране крушке из места моје супруге, па је њој и посвећен”, каже Николић.

У фабрици глиници „Бирач” ради 30 година и конструисао је  више од 250 алата од којих су неки сврстани у иновације. Његово решење које је омогућило хладно савијање цеви за грејаче аутоклава елиминисало је увоз опреме из Русије и донело уштеде фабрици.