Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Римљани поред термоелектране

Античко и модерно: Улаз у Виминацијум Фото Ј. Даниловић

Виминацијум – Главни град римске провинције Мезије Супериор, Виминацијум, налазио се на простору данашњег Старог Костолца и Дрмна, 13 километара од Пожаревца и 90 километара од Београда. Данас је то ексклузивни археолошки локалитет, за чије опремање и промоцију је пресудно заслужан проф. др Миомир Кораћ, који је и идејни творац Центра за нове технологије „Виминацијум“, чији је оснивач Археолошки институт у Београду. Кораћ за наш лист каже да нема проблема са првим комшијама, ТЕ „Костолац“, нити са делом електропривреде, који се бави преносом струје. Напротив, помажу Виминацијум, кад год затреба.

На овом терену се не зна шта је скупље: плодна црница, угаљ и киловати добијени његовим сагоревањем, или археолошко благо. Још само један локалитет, код Беча, овоме је сличан.

У Виминацијуму је, пре два миленијума, на површини од 450 хектара, живело педесетак хиљада људи, а ту је боравило дванаест римских императора. Одабравши раскрсницу европских путева, овде су богати Римљани, баш, знали да уживају. До купатила су из Хомоља доводили, око 20 километара дугачким аквадуктима, чисту изворску воду, која је загревана за купање и сауне.

У једном од три покривена простора налази се гробница императора Хостилијана. Кораћ је желео да путем ДНК анализе утврди да ли је још двадесетак особа, сахрањених у истом маузолеју, у рођачким везама, па је, пре неколико година, део материјала уступио колегама из Аустралије.

– После читавих годину дана, одговорено нам је једино како је „доказано да је послати материјал оригиналан”, као да то ми нисмо знали – каже Кораћ, не без разочарења.

За само пет година, захваљујући агилности др Миомира Кораћа, овде је подигнут и опремљен прави археолошки парк. Виминацијум је за посетиоце отворен 364 дана у години. „Римљани“ су мамурни једино 1. јануара.

– Толико је до сада пронађено, да је довољно, макар и да ништа више не откријемо – истиче Кораћ.

На самом локалитету, три „Римљанке“ из Костолца, Валентина Петровић, Данијела Ђорђевић, Санела Марјановић, у тогама дочекују посетиоце. У дочаравању давно прошлих времена помаже им и Обрад Терзић из Драгачева, који је до сада радио и као „шеф подземља“ Харон, а затим као сенатор. Пред шатором, римске двоколице, а дуж паркинга, на јарболима, истакнуте су заставе држава чији су амбасадори посетили Виминацијум. За уговарање организованих посета Виминацијуму, као и за све што се тиче исцрпног презентовања овог локалитета, брине се двоје младих менаџера – Биљана Станојевић и Небојша Петковић.

Кад туристичка група саслуша причу о Виминацијуму, силази се на ниво гробница, које су у готово потпуном мраку. Ту, десет метара под земљом, стоји Харон, с црном капуљачом, држећи чинију. Према античком миту, Харон је бродар у подземљу, који превози душе. За превоз до терме (римска купатила), или порте преторије (северна капија) служи бешумни возић.

Поред простора за одмор је и продавница сувенира. Млађана Душанка Вучетић показује нам разне реплике намењене туристима, чију пажњу, као по правилу, највише привлачи друштвена игра „Виминацијум“, у којој се „утврђује“ узрок смрти императора Хостилијана.

Иначе, на простору Виминацијума више нема „дивљих археолога”: ограда, потпуни видео-надзор и чувари са псима брана су крадљивцима античког блага.

– Објекти културе би требало да постану економски одрживи, да обезбеде новац за даља истраживања и одржавање откривеног блага. Виминацијум је, примера ради, до средине априла посетило око 3.000 археолога, студената и туриста из Швајцарске, Француске, САД, Холандије, са Исланда, из Аустрије, Немачке, Аустралије – истиче Кораћ, чији пројекат упошљава 42 археолога, геофизичара, математичара, геолога и стручњака других усмерења.

За читаоце „Политике” др Кораћ ексклузивно најављује да ће 25. августа у Виминацијуму бити отворен Истраживачки центар, површине 3.500 квадратних метара, у коме ће радити стотинак стручњака.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.