Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Голија – јединствени резерват биосфере

Националном стратегијом одрживог развоја Србије постављени су циљеви којима се јединственост планине Голије, али и осталих делова земље са завидним природним богатствима, чува и унапређује, како би се природни ресурси државе и даље развијали. Голија, као највиша планина у југозападном делу Србије, која се налази на око 240 километара јужно од Београда, у близини Копаоника и Златара, изабрана је да на њеним обронцима буде представљена стратегија коју је Влада Србије усвојила на последњој седници пред опште изборе.

Због изузетне очуваности изворних природних вредности, у оквиру Парка природе „Голија” Унесков комитет је 2001. године прогласио Резерват биосфере Голија – Студеница, на површини од 53.804 хектара. Према Унесковом програму „Човек и биосфера”, резервати биосфере су подручја копнених или приобалних екосистема која су међународно призната унутар тог програма.

Национални парк „Голија” чини 75.000 хектара нетакнуте природе, богате најразличитијим врстама биљног света, иако су поједини предели огољени, због чега је народ планину и назвао Голија. Лепотом се истиче и околна културна баштина, посебно средњовековни манастири Студеница, Клисура, Сопоћани, Стари Рас, а према проценама еколога голијска флора чини 25 процената биљног света Србије, који негују и чувају углавном старачка горштачка домаћинства из 32 села и 150 заселака.

Питома, богата шумом, ливадама и пашњацима, Голија се простире у облику латиничног слова С, дужином од 32 километра, и испреплетана је токовима река Моравица и Студеница. Пробијајући се кроз планину, од изворишта до ушћа, Студеница је дубоко усекла корито у уску долину са неколико мањих и краћих клисура. Најдубља се пружа од Бажалског крша до испод ушћа реке Савошнице у Студеницу. Њена десна притока Изубра, са живописном клисурастом долином обраслом високом буковом и мешовитом шумом, у доњем току крије три водопада укупне висине око 20 метара, а низводно, километар пред ушће, гради велики број слапова и букова.

Највиши врх Голије је Јанков камен (1.833 метра), са њега, али и са других попут Црног врха, Радуловца и Бојевог брда, пружа се изузетан видик на пространства голијских шума, али и даље на врхове Копаоника и обрисе Комова и Проклетија. Голија је једна од малобројних планина у Србији на којима су евидентиране, али не и поуздано утврђене, глацијалне појаве. На планини се разликују три климатска рејона, долински са брдским који обухвата просторе до 700 метара надморске висине, прелазни између 700 и 1.300 метара и планински са надморском висином преко 1.300 метара.

На Голији је забележена 1.091 врста флоре и фауне, али и 117 врста и варијетета алги, 40 врста маховина, седам врста лишајева и 75 врста гљива. Свако подручје има своје обележје, а Голија је царство планинског јавора који је преживео ледено доба и овде гради своје најлепше и најочуваније лишћарске и лишћарско-четинарске шуме.

Због присуства 95 врста птица, Голија је један од веома важних планинских орнитолошких европских центара, а њихово присуство у различитим типовима станишта показује колико је разноврстан свет птица. Јеж, алпска ровчица, слепо куче, пух лешњикар, ласица, мрки медвед и вук, само су неке од 22 животињске врсте које „станују” на Голији, а животињске врсте чији је лов дозвољен у оквиру ловишта „Чемерница”, „Грабовица” и „Голија” јесу срна, дивља свиња и зец.

Уз ласицу, за коју је установљена трајна заштита на основу Закона о ловству, са аспекта заштите, и то као природне реткости, значајно је још девет врста, међу којима су и вук, сиви пух, веверица и мочварна ровка. Велико богатство природе Голије, нажалост, угрожава појава бесправне градње викендица, које понекад „никну” чак и на пределима које су природњаци прогласили зоном првог степена заштите.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.