Србија и даље без ГМО

Ниједан од прописа из области хране, који су тренутно у скупштинској процедури, не предвиђа никакве измене Закона о генетски модификованим организмима (ГМО), изјавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Он је на тај начин одговорио представницима Зелене странке али и другим опозиционим странкама, који су затражили од владе да се из процедуре повуче овај предлог јер наводно омогућава производњу, узгајање и промет ГМО-а у Србији. Ова странка је упозорила да је предлог нових прописа „у супротности са правним поретком наше земље” и да је свако увођење ГМО-а „атак и на нашу економију у пољопривреду”.

– Могућност узгоја и производње ГМ хране негативно би утицало на извоз пољопривредних производа а на дужи рок и угрозило производњу здраве органске хране – напомиње Зелена странка.

У Србији је забрањена производња и промет ГМО-а што нас сврстава међу ретке државе које се на овај начин односе према овој врсти озлоглашених производа. Међутим, ова странка истиче да се Предлогом измена Закона о безбедности хране у правни систем уводи „кодекс алиментаријус” (сет више хиљада прописа и препорука који се тичу безбедности и исправности хране). Истичу да се неке од њих тичу и ГМО-а као семену, храни и сировини за производњу хране.

– На овај начин кроз бочне прописе покушава се легитимисање ГМ хране – кажу у Зеленој странци.

Образлажући сет закона Недимовић је, међутим, поручио да приче које се тичу члана 5 измена и допуна Закона о безбедности хране „не стоје”.

– Нулта толеранција је и на производњу и на трговину ГМО – изјавио је министар пољопривреде и додао да је област безбедности хране приоритет Министарства пољопривреде и владе.

Иначе, увидом у предлог измена овог прописа може се видети да се члан 5 (о коме се тренутно највише полемише) односи на међународне обавезе Србије у области безбедности хране. И док је у старом закону наведено да се „обавезе у области безбедности хране извршавају у складу са препорукама релевантних међународних организација”, сада се додаје „укључујући и комисију „кодекс алиментаријус””.

Генетичар професор др Миодраг Димитријевић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, објашњава да је „кодекс алиментаријус” скуп смерница и савета о различитим аспектима безбедности хране. Када је реч о смерницама за ГМО оне су већ уграђене у законодавства из Европске уније. Дефинише се и шта је између осталог генетски модификована храна.

– О таквим стварима не треба да се полемише на овај начин без претходне озбиљне анализе. Друга је ствар какво законодавство Србији треба. На једном оваквом питању не треба да се убирају политички поени већ да се посматра искључиво кроз државни и национални интерес. Наравно, уз оцену стручне јавности – рекао је Димитријевић.

Србија је 2009. донела Закон о ГМО, који је строжи од европског законодавства и против је стандарда у Светској трговинској организацији (СТО) и ЕУ. Према правилима СТО, не може се увести забрана промета производима за које није доказано да штете људском здрављу. Већина земаља ЕУ, које су одобриле промет и даље воде рестриктивну политику и имају значајна ограничења и контролу промета тих производа, као и обавезу обележавања.

Комисија за стандарде о храни

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) на једанаестом заседању конференције, одржаном 1961. године, и Светска здравствена организација (СЗО) на шеснаестој скупштини, одржаној 1963. године, донеле су резолуцију да се оснује комисија за „кодекс алиментаријус”.  Та комисија је одговорна за подношење предлога и консултација са генералним директорима ФАО и СЗО о свим питањима у вези са применом заједничког програма везаним за стандарде хране.