Течне батерије замењују литијумске

Сваким даном на улицама је све више електричних аутомобила, који ће, сасвим је извесно, у блиској будућности у потпуности да замене аутомобиле са моторима са унутрашњим сагоревањем.

Главна корист биће мање загађење животне средине, јер електрични аутомобили не сагоревају гориво, па самим тим и не испуштају издувне гасове. Међутим, њихова мана је та што батерије морају често да се пуне, а за то је потребно поприлично времена. Други недостатак јесте недовољан број станица на којима би возачи могли да пуне батерије. Једно од решења може бити уградња „течних” батерија које би се пуниле за неколико минута, на већ постојећим бензинским станицама које користимо за сипање бензина. Тиме би се уштедео новац потребан за изградњу нове инфраструктуре за допуну батерија.

Професор Џон Кушман, који предаје природне науке на универзитету Пурду у Индијани (САД), објаснио је да би са пуним резервоаром течне батерије могло да се пређе око 450 километара, затим би га на станици допунили за пар минута и наставили вожњу. Иначе, професор Кушман посебно се бави проучавањем и развојем технологије течних батерија.

Ли Кронин, хемичар на Универзитету Глазгов у Шкотској, слаже се са својим колегом. Он тврди да би развојем течне батерије електрични ауто стао раме уз раме са класичним аутомобилом. Притом би и постојећа мрежа бензинских станица могла само да се преправи за пуњење електричних аутомобила.

Као и литијум-јонске батерије које покрећу већину електричних аутомобила, течне батерије отпуштају енергију путем хемијских реакција плуса и минуса батерије преко електролита који праве спој. Код литијум-јонске батерије електролит је постављен између крајева и када се истроши, батерија мора да се пуни струјом. Код течне батерије електролит стиже у течном стању, из резервоара, одакле аутомобил добија енергију потребну за покретање. Када се истроши, потребно је поново сипати електролит. Пуњење би било једноставно и брзо, готово идентично сипању горива на пумпи.

Модерне течне батерије постоје још од осамдесетих година. Карактерише их дуг век и лако допуњавање и користиле су се за разне видове складиштења енергије. Проблем су њихове димензије и тежина, па се нису употребљавале за покретање аутомобила, објаснио је Вилијем Чуех, научник са Стенфорда који се специјализовао у области проучавања батерија.

Хемичар Кронин ради на усавршавању протока енергије кроз течне батерије убацивањем електролита са високом концентрацијом металног оксида. Недавно је објавио да су направили пет пута јачу течну батерију која великом брзином пумпа електролит кроз ћелије батерије. Кушман, који је још 2016. године основао фирму за развој течних батерија и Кронин, дошли су до закључка да би течне батерије могле да буду знатно мање, па би се лакше уграђивале у електричне аутомобиле. Искоришћени електролит се не би просипао, већ би могао да се рециклира.

Ипак, ма како добро деловао проналазак, има научника који су поприлично сумњичави.

Хајлианг Ванг, професор хемије на Јејлу и експерт за складиштење енергије, каже да нова технологија може да буде револуционарна, али да има још доста препрека које мора да савлада пре него што почне масовнија употреба. Пре свега, мисли на трошкове и поузданост. Питање је и како и да ли би људи знали да источе истрошени електролит и колико би им времена било потребно за то.

Кушман каже да ће нову технологију тестирати наредне три године, док Кронин предвиђа да ће му бити потребно свега 18 месеци.

У сваком случају, литијум-јонске батерије држе монопол на тржишту електричних аутомобила, тако да ће заговорници течних батерија морати доста да се потруде око њихове промоције.