Недеља, 27.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Затражено да се законом дефинишу критеријуми за отварање апотека

(Фото Д. Јевремовић)

Представници више од 1.500 здравствених установа, апотека у приватном и државном власништву и апотека приватних пракси окупљених у неколико удружења апеловали су данас на Владу и Скупштину Србије да приликом усвајања новог закона о апотекарској делатности уврсте изостављену одредбу о демографско-географским критеријумима за отварање апотека, јер је у супротном, како су оценили, њихов опстанак и квалитет здравствене заштите доведен je у питање.

Подршку том захтеву дали су и Фармацеутски факултет Србије и Савез апотекарских удружења Србије.

„Апотекарска делатност је требало да буде уређена посебним законом о апотекарској делатности о коме се расправљало и који је прошао јавну расправу пре више од две године. У Предлогу закона је постојао члан којим би се на известан начин ограничило насумично отварање апотека уз помоћ демографско-географских критеријума и на тај начин успоставила Мрежа апотека”, истиче се у саопштењу представника апотека.

Како је наведено, усвојен је предлог да се апотеке могу отворити на 300 метара раздаљине и да је критеријум да 4.000 становника гравитира ка једној апотеци, али да је у прошлогодишњем законском предлогу географски критеријум смањен на 200 метара.

Таква одредба, како је објашњено, предложена је по угледу на друге европске земље како би се сачувала одрживост и квалитет рада апотека које послују у строго регулисаним условима, као што су од државе прописане цене лекова и марже.

„У већини европских земаља уређен је број апотека преко демографско/географских критеријума и просек је 4.200 становника по апотеци, а просечна раздаљина се креће од 250 до 500 метара. И у нашем окружењу у Македонији, Хрватској и БиХ постоје ове одредбе приликом отварања нових апотека”, наводи се у саопштењу.

Међутим, како је истакнуто, члан о демографско-географским критеријума који се односио на све апотеке „нестао” је изненада из текста Предлога закона који се нашао у скупштинској процедури, и замењен је чланом који се односи само на апотекарске установе у јавној својини (државне апотеке).

Представници апотека су указали да је према стандардима који се примењују у земљама ЕУ оптималан број апотека у Србији око 1.800, а да се процењује да их тренутно ради око 3.900 и да је само у последње две године отворено 900 нових апотека.

„Овако велики број апотека угрожава њихову економску стабилност а самим тим угрожен је и квалитет здравствене заштите. У тој беспоштедној борби за опстанак обарањем цена апотеке често урушавају квалитет своје основне делатности: губе неопходна средства за улагање у техничко-технолошку опремљеност, управљање квалитетом, едукације, адекватне кадрове...”, наводи се у саопштењу, преноси Бета.

Упозорено је и да, упркос томе што према садашњој законској регулативи апотеке у свакој смени морају да имају запосленог фармацеута, то врло често није случај „управо због бруталне тржишне борбе”, и да ће ти проблеми бити све израженији са порастом броја, али падом ликвидности апотека.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nada
Ovako cemo imati jednu apoteku na 700 stanovnika na Starom Gradu a u Sjenici na 13000 stanovnika! Neravnopravna dostupnost apotekama tj. zdravstvene zaštite! Zašto nema javnih beležnika na svakom koraku? Ne radi se o preduzetništvu nego jednom važnom segmentu zdravstvene zašite. Ako postane preduzetništvo kao što sada jeste u velikoj meri neće biti adekvatne zdravstvene zaštite.
Саша Микић
Одлучите се људи шта хоћете и под којим условима, једном и за свагда! Некада су апотеке могли да отворе само фармацеути, а онда смо одлучили да могу да их отворе сви само под условом да запосле фармацеута. На крају се свело на то да их отвара ко има пара, јер је видео да је зарада добра, али да нема довољно зараде ако се запосле фармацеути у свакој смени по један. Нико не схвата да продаја лекова није исто што и продаја јабука и да људима, оно што пречују код доктора, фармацеут мора да поново објасни. Како ће објаснити онај ко је до јуче продавао јабуке то не знам, али се надам да неће бити као у оном вицу: ''И шта си му дао кад се жалио на кашаљ? Па, дао сам му рицинус, чик нек се закашље ако сме.''
Barba
Više saveta dobijem od svoje apotekarke nego od doktora
Snežana Milivojević
Apoteke na svakom koraku, u mnogima nema farmaceuta u smeni, usluga se urušava..nema farmaceuta na birou, a apoteke sve manje izgledaju kao zdravstvene ustanove.
Zoran
Broj apoteka zavisi i od toga koliko je narod bolestan.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.