Програмирање и вештине уместо „бубања”

Како би били спремни за послове будућности, које ће захтевати савремено тржиште рада, у наредне три године милион ученика од петог до осмог разреда у региону научиће вештине програмирања, критичког размишљања и решавања проблема. Програм „Школе за 21. век”, који је јуче, на тридесетогодишњицу настанка интернета, у сарадњи са Министарством просвете почео да спроводи Британски савет, обухватиће и 1.150 основних школа у Србији. Те установе биће опремљене такозваним микро-бит уређајима, односно микрорачунарима, помоћу којих ученици могу програмирати и креирати најразноврсније уређаје, од робота до музичких инструмената. Захваљујући тим малим џепним рачунарима, ђаци ће кроз игру и сарадњу савладати вештине кодирања и програмирања неопходне за већину послова у 21. веку. Програм финансира Влада Велике Британије са десет милиона фунти.

Амбасадор Велике Британије Денис Киф на представљању програма у београдском Музеју науке и технике нагласио је да та земља, у години у којој напушта Европску унију, овим потврђује чврсто опредељење да подржи стабилност, безбедност и друштвени развој нашег региона и жељу да оснажи стара савезништва и успостави нова партнерства.

– Драго ми је што овде сада покрећемо највећи образовни програм у овом делу света. Читаве генерације основаца у Србији имаће прилику да учествују у овом историјском пројекту и развију нове вештине – рекао је Киф.

Председница владе Ана Брнабић је нагласила да је реформа образовања најважнија реформа коју спроводи Влада Србије, а да се пројекат „Школе за 21. век” савршено уклапа у ту визију.

– Реформа образовања говори како ће изгледати Србија будућности, наша економија и друштво. То је и најкомплекснија реформа коју спроводимо, јер ми, као особе које стојимо иза ње, не знамо ни како ће изгледати многи послови у будућности за које припремамо ученике. Морамо да образујемо генерације које неће зазирати од тога да сваког дана науче нешто ново, које ће бити спремне за целоживотно учење и чињеницу да у будућности неће постојати послови које ће радити цео радни век, као данас – истакла је Брнабићева.

Премијерка је нагласила да је највећи недостатак српског образовног система то што су ђаци учени да „бубају” велики број непотребних информација, а да је у будућности потребно другачије образовање, током којег ће деца учити аналитичко и алгоритамско размишљање, да се не плаше да уђу у решавање проблема, па и погреше.

– То је сет вештина које ће од данашњих ученика тражити тржиште рада у 21. веку. Пет пута смо увећали број специјализованих ИТ одељења у гимназијама и за 20 одсто број студената на техничким факултетима у две године. Издвојили смо сто милиона евра за науку и образовање, изградили научно-технолошки парк у Београду и правимо нове у Новом Саду и Нишу – рекла је Брнабићева и подсетила да је влада у првој години мандата увела програмирање као обавезан предмет у основне школе, велики број учионица снабдела компјутерима и пројекторима, у сарадњи са привредом и приватним сектором, и повезала их на безбедан интернет.

Британски министар за Европу и Северну и Јужну Америку сер Алан Данкан поручио је у обраћању путем видео-линка да је ова иницијатива настала из жеље Велике Британије да регион постане стабилнији и просперитетнији, те да ће развијање вештина за 21. век подстаћи нове генерације технолошких предузетника, као и стварање нових занимања. Наставници у Србији већ су видели важност примене критичког размишљања и решавања проблема у настави, а интересовање за програмирање повећано је код ученика 90 школа у којима је од школске 2017/2018. године у пилот-фази спроведен овај програм, подсетила је Клер Сирс, директорка Британског савета за западни Балкан.

Брнабићева: Сигурна сам да би Ђинђић улагао у образовање

Премијерка Ана Брнабић јуче је истакла да јој је драго што спровођење пројекта креће на годишњицу смрти некадашњег премијера Зорана Ђинђића, јер сматра да би он подржао овај пројекат и улагање у образовање.

– Тог дана су заустављене неке храбре реформе и дуги низ година након убиства премијера Ђинђића наступило је време у којем су особе које су преузеле вођење државе показале невероватан степен кукавичлука и бежања од бављења непопуларним темама. Имали смо дугачак период стагнације и у политичким и економским реформама, што је Србија јако скупо платила. Све то променило се 2014. године, када је Александар Вучић постао председник владе, када смо поново почели да се бавимо тим тешким темама. Тада су отворена поглавља и кренули преговори за приступ ЕУ, поново смо почели да разговарамо о нормализацији односа са Приштином, што је био табу од убиства Зорана Ђинђића – истакла је Брнабићева и додала да су ове реформе биле неопходне и пре десет година, али нико није имало храбрости да их покрене, а да је сигурна да би Ђинђић то учинио.