Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изазивам Тадића на меч један на један

Милутин Мркоњић

Ових дана, после избора у Србији, почели су преговори странака за формирање влада на свим нивоима. Мада народ каже „што је брзо, то је и кусо” неки преговарач и пожури, па првом контакту даје завршни значај.

О томе, а и о другим темема, за наше читаоце говори инж. Милутин Мркоњић (66), двоструки потпредседник: Социјалистичке партије Србије (СПС) и Народне скупштине Републике Србије. Сви га зову Мрка и са целом Србијом је на „ти”: радницима на градилиштима, таксистима, пролазницима, па и онима који припадају другим странкама.

Где сте се школовали?

У свом родном месту Београду, у кругу „двојке”. Основно образовање сам стекао у такозваној Трећој мушкој, у којој је, наравно, било и девојчица, а матурирао сам у Четрнаестој гимназији. Дипломирао сам на одсеку за путеве, аеродроме и железнице на Грађевинском факултету. Почео сам да радим у ЖТП Београд и касније постао први човек Саобраћајног института ЦИП.

Којих се друговања сећате?

Ниједно не заборављам. Ево, почетком године, увео сам, у борбу за председника Србије, посредно, преко заједничке слике, и тројицу мојих другова. На њој смо четворица петнаестогодишњака, загрљени: Бранислав Урошевић, Дејан Патаковић, Драгутин Стојимировић и ја.

Шта још памтите из тог времена?

Као тинејџер сам упознао све радости овог света: од играња фудбала на улици до бављења спортом у клубу, од завођења девојчица до тешког физичког посла на који ме нико није терао. Тетка ми је била домар у дечјим јаслицама, у садашњој Крунској 85, па је морала свако вече да припреми пола тоне угља за две етажне пећи. То је био задатак мог брата коме сам, од наше 13, помагао свако вече неколико година.

А шта је било са спортом?

Тренирао сам кошарку у Радничком на Црвеном крсту, а имали смо и боксерски клуб. Али, нисмо се тада предавали само спорту. Ми, „крсташи”, били смо посебна фела. Имали смо ту и свој биоскоп „Авалу”, па позориште Београдско драмско... Нисмо много силазили до „штрафте”, до Кнез-Михаилове... Били смо град у граду, велика група образованих мангупа који су имали свој стил живота.

Партијски живот?

Био сам у Савезу комуниста Југославије до 17. јула 1990, када сам, заједно са Слободаном Милошевићем, постао један од оснивача Социјалистичке партије Србије. Стручном раду и развијању те партије дао сам највећи део живота. Остатак сам трошио у спорту и додатном самообразовању. Опште знање сам проширивао чланством у Градској библиотеци. Није било књиге коју нисам прочитао. „Дружио” сам се тада са најпаметнијим људима света и преко филмова, позоришних представа, путовања...

 На кога сте себи личили?

Као младић био сам витак, висок, хитар, елегантан... Девојкама сам личио на Грегорија Пека, а желео сам да будем Џон Вејн. Али и тада сам осећао да имам одлике вође... То сам наследио од оца Петра, чуда од човека. Није био довољно образован, али је светски био вешт. Био је секретар Бориса Кидрича, па директор фирми за кожну галантерију, међународни трговац и велики бекрија. У кафани му ни Руси, у Москви, нису били дорасли.

Шта Вам је отац оставио поред  „гена”?

Материјалним вредностима никад нисам био оптерећен. Родитељски стан сам оставио сестри Нади, која има две кћерке и унука. Ја, на жалост, немам децу, а имам стан и много пријатеља. То је моја имовина, ако не рачунам кафане као што су „Трандафиловић”, „Соколац”, итд, које доживљавам као своје.

Да ли Вас кафана одваја од куће? 

У кући сам гост, иако нисам разведен. Моја супруга Драгана је врло благонаклона према мени и није љубоморна, мада до ње, вероватно, стижу разне приче. Ми смо брачни пар са изузетно много међусобног разумевања. У таквом односу је љубав вечна, јер нема времена да буде досадна...

А шта је било с оном саобраћајном несрећом?

Платио сам све казне, изгубио кола и новац и стекао нове пријатеље Шопаловиће: Велимира, Славојку и Тању. Људи смо, па смо се разумели и о свему договорили.

Какви ћете бити при састављању влада?

Све то мора да се реши мирно и, као код мене у браку, с много међусобног разумевања, као и уз толеранцију бирача и свих чланова и симпатизера партије. Ми из Социјалистичке партије Србије, Партије уједињених пензионера и Јединствене Србије смо у ситуацији да одлучујемо, јер нико без нас не може да састави београдску и српску владу, али никога нећемо да уцењујемо. Трудићемо се само да кренемо у правцу који нам је народ показао. Тако би, сигурно, учинио и Слободан Милошевић. 

Али, том правцу теже и они који су Милошевића послали у Хаг?

Њега су у Хаг, поред Зорана Ђинђића, послали и Милан Милутиновић, и Војислав Коштуница, и Чедомир Јовановић... И то је моја велика рана на срцу. Али, разум ми каже да без сарадње с Европом и светом никако не можемо да помогнемо ни Косову, ни Србији. Зато је улога СПС-а и наших коалиционих партнера да помиримо многе односе, да оформимо чврсте владе и извучемо Србију из глиба у коме се по ко зна који пут нашла.

Шта је потребно за договор?

Пре свега пројекти у пољопривреди, енергетици и саобраћају. То су темељи свих наших следећих послова. У Србији ништа не можемо да урадимо ако не обезбедимо посао за све људе. То можемо само кроз велике послове као што су путеви и железнице. То су коридор 10, односно аутопут од Хоргоша, преко Београда и Ниша ка границама, па коридор 7, односно пловни ток Дунава, као и градња Ђердапа 3.

Ко ће те радове да плати?

Све то можемо да остваримо само са европским фондовима и великим кредитима европских банака. Европа од нас тражи реализацију тих пројеката, али, што је посебно значајно, обезбеђује паре за све коридоре. А крак коридора 10, ка Пожеги, мораћемо да финансирамо сами, јер Европа за њега нема интерес.

Да ли у тражите и министарска места?

Да сам желео могао сам да будем министар и то више пута, али ме то никада није занимало. За мене су најважнији послови и од њих никада нећу да одустанем. Зато са онима који то не желе или не могу да остваре нема договора. А било какав договор, без обзира на све јавне и тајне приче, још је далеко, јер не сме да буде начелан, шаблонски. Мора да има дубок темељ да нико не би могао да га помери.

Шта СПС још тражи?

Рехабилитацију Слободана Милошевића, укидање судских тужби и потерница за његовом супругом Миром Марковић и сином Марком Милошевићем, као и ново суђење Драгољубу Милановићу, бившем генералном директору РТС. И, наравно, потпуну бригу о социјали: бесплатно школовање, лечење...

Да ли ће влада у Београду и влада у Србији бити од истог „материјала”?

Нема никаквог разлога да тако не буде. У супротном бисмо имали борбу, а не сарадњу. А више нико не би смео да се игра Србијом.

Како ћете обезбедити новац за све српске принципе?

Уместо продавања државних, профитабилних предузећа то врло лако може да се оствари њиховим развојем и изградњом пратећих. Затим новим запошљаваљем, као и престројавањем у многим односима, јер само радом може да се заради и дође до новца који ће утицати на раст буџета, повећање зарада и пензија. Али веома сам изненађен са колико неразумевања то прихватају неки наши такозвани експерти из бивше владе. Нећу, наравно, сад да наводим њихова имена, али не смемо више да им поверимо ту врсту послова...

Кад бисте бирали друга из осталих странака ко би то био? 

Пре свих Борис Тадић као кошаркаш и ватерполиста. У „баскету” бих, сигурно, био бољи од њега. Ево, изазивам га на меч: један на један...

Како сте доживели хапшење Џајића и Цветковића?

Страшно. Не знам шта су радили, иако су ми пријатељи, посебно Цветковић. Ако су криви нека одговарају. Али, онакво хапшење таквих дивова нашег спорта је трагедија и за државу. Тако смо, по ко зна који пут, нашом глупошћу послали свету ружну слику Србије.   

Шта Вам је најважније у животу?

Да радим оно што волим и да могу да волим ону коју волим.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.