Погубне последице замрзнутог конфликта

Резултати политике замрзнутог конфликта на КиМ од 2000. до 2012. су погубни. Насиље и етничко чишћење над Србима до 2003. Покољ над српском децом у Гораждевцу у мају 2003. Погром над Србима 17. марта 2004. године (убиства, рањавања, спаљени домови и светиње, етничко чишћење). Пропали преговори о КиМ у Бечу у марту 2007. Проглашење независности Косова у јануару 2008. Независност Косова признало је више од 100 држава. У октобру 2008. донета је резолуција Генералне скупштине УН (на иницијативу Србије), којом се тражи од Међународног суда правде (МСП) да дâ своје саветодавно мишљење у вези са следећим питањем: Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом? Међународни суд правде је у јулу 2010. изнео своје мишљење да проглашење независности Косова није противно међународном праву и Резолуцији 1244. Потом су преговори о КиМ у септембру 2010. пренети из надлежних Уједињених нација у ненадлежну Европску унију.

У последњих годину дана Приштина је одлучила да још више одуговлачи и замрзне преговоре и да интензивира своју агресивну политику замрзнутог конфликта, која подразумева уназађивање преговарачког процеса. Последице замрзнутог конфликта у последњих годину дана су следеће: Зверски напад албанских специјалаца на Србе у Митровици 26. 3. 2018. Повређене су 33 особе, од којих пет теже, ухапшен је и лакше повређен Марко Ђурић, шеф канцеларије владе за КиМ. Влада у Приштини увела је таксе од 100 одсто на увоз робе из Србије у новембру 2018, чиме је Србији нанета штета већа од 100 милиона евра. Средином децембра 2018. Скупштина у Приштини усваја законе о оснивању војске Косова. Крајем децембра 2018. Косово и Албанија потписују Споразум којим се бришу границе између Косова и Албаније, чиме је најављено њихово уједињење. Почетком фебруара 2019. без разлога је смењен Ненад Рикало, министар пољопривреде у приштинској влади. Почетком марта 2019. скупштина у Приштини усвојила је антисрпску платформу. Та платформа, којом се онемогућава наставак дијалога, предвиђа, између осталог, признање независности, укидање Резолуције 1244 и оснивање суда за злочине које су наводно починили Срби.

Албанци су схватили да им замрзнути сукоб више одговара него преговори. Краткорочне последице видимо у последњој години. Дугорочне штетне последице су економске и демографске. Највећа економска штета почеће да настаје за седам до 10 година и надаље ће расти. Ако на КиМ остане статус кво, у периоду од 2020. до 2028. године очекује нас укупан нулти или негативан раст у односу на 2017. годину. Просечна зарада у 2028. тешко да би могла да пређе 400 евра, док би просечна пензија била на нивоу од 220 евра и тиме би Србија највероватније постала најсиромашнија земља Европе. У том сценарију демографски изгледи Србије били би крајње песимистични и неперспективни.

Укупан број становника Србије био би смањен за 44 процента до 2060. године, уз огромно смањење становништва радног узраста и уз просечно веома старо становништво. Данас проценат старијих од 65 година износи око 19 одсто. Ако на КиМ остане замрзнут конфликт, проценат старијих од 65 година у Србији 2060. године износиће чак 30 одсто. Просечна старост становништва у Србији данас је 43 године. Просечна старост становника Србије 2060. године, уз замрзнути конфликт на КиМ, износиће чак 50 година. Нове краткорочне последице на својој кожи највише би осетили Срби на КиМ (нови облици погрома, заузимање „Трепче” и Газивода од стране Албанаца, напади на север Косова и српске енклаве...).

Замрзнути конфликт значи жртвовање 120.000 Срба на КиМ утопијама о „Косовском завету”, „Светој земљи” и „Небеској Србији”. Политика замрзнутог конфликта је проалбанска политика. У том светлу треба се поклонити надљудским напорима председника Вучића да постигне компромис у вези са КиМ и избегне даље погубне последице статуса кво.

* Политички аналитичар и градски одборник СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа