Добротвор Миша Анастасијевић почива у туђини

У „Политици” је 24. фебруара објављен  текст „Ктитор српског двора просвете”, новинара Дарка Пејовића, посвећен великом српском добротвору Миши Анастасијевићу. Међутим, том казивању недостаје још један податак, који је по мом мишљењу вредан пажње. Некадашњи неготински студент права и новинар „Крајинских вести” Ђорђе Антић састао се 17. децембра 1930. године у Паризу с кнегињом Сарком Карађорђевић, кћерком Мише Анастасијевића, у њеном апартману у близини Булевара Виктора Игоа. Повод за посету кнегињи била је иницијатива Клуба студената Крајинаца за пренос посмртних остатака добротвора Мише са његовог имања у Клежњу у близини Букурешта у Србију. Кнегиња Сарка имала је тада 99 година и ретко је примала новинаре, али младог новинара из Неготина радо је дочекала.

Поред разговора о завичају у Поречу и сећања на детињство, кнегиња је била изузетно срећна што су земљаци покренули иницијативу за пренос посмртних остатака њеног оца у домовину Србију. У изјави за „Крајинске вести” она је, између осталог, рекла: „Необично сам сретна и задовољна што се покренуло питање преноса костију мог покојног оца. Још сам сретнија што долази иницијативом оних академских грађана одакле је мој покојни отац. Крајина је и овом приликом доказала да је достојна својих отаца, палих за отаџбину. Крајина је достојна своје историје, и она пред њом није остала постидна. Ја која сам окорела Српкиња до сржи, у мојој 99. години сматрала сам да је нерационално да оснивалац универзитетских добротвора почива усамљен у туђини, на једном од својих бивших добара. Осећам душевно задовољство што видим да та младост враћа дух захвалности капетану Миши. Таква омладина може послужити на част своје нације и бити гаранција да народ који има такав подмладак, по законима светске историје, мора да буде велики, да заузме у међународном колу место које му припада”.

Кнегиња Сарка преминула је у стотој години. Нажалост, капетан Миша Анастасијевић и даље почива у Клежњу у Румунији.

Јован Поповић