Караџићу доживотни затвор

„Ово нема везе са правом, ово је њихова правда”, биле су прве речи Радована Караџића након што је чуо одлуку жалбеног већа да му се првостепена пресуда од 40 година повећава на доживотни затвор. Тиме је преиначена пресуда Хашког трибунала из марта 2016. године.

Некадашњи председник Републике Српске пресудом Резидуалног судског механизма осуђен је на најстрожу казну, пошто је оглашен кривим за геноцид, злочин против човечности и кршење закона и обичаја ратовања у Босни и Херцеговини. Караџић је изрицање пресуде саслушао мирно, седећи на месту предвиђеном за окривљене и не показујући никакве емоције.

Образлажући изречену казну, председавајући судија Ван Јонсен из Данске казао је да је жалбено веће закључило да Караџић није одговоран за геноцид у шест општина у БиХ јер није доказано да је постојала намера да се то догоди, али да је крив за геноцид у Сребреници, за опсаду Сарајева и све што је уследило након ње, али и за узимање припадника УН за таоце. Јонсен је навео да је жалбено веће сматрало да приликом доношења првостепене пресуде казна која је изречена некадашњем председнику Републике Српске није добро одмерена.

– Жалбено веће сагласно је са тужилаштвом да је казна неадекватна с обзиром на тежину кривичних дела која је Караџић извршио, као и да је неразумна и неправична – рекао је судија Јонсен.

Чланови већа су се приликом одмеравања казне позвали на пресуде којима су тројици осуђених за геноцид у Сребреници изречене доживотне робије, а потом навели да је Сребреница само мањи део оптужби за злочине за које је Караџић оглашен кривим.

Жалбено веће, како је речено у Хагу, сматра да су чланови претресног већа, који су изрекли првостепену пресуду, правилно закључили да није било геноцида на територији општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ, али да у овим општинама од 1992. до 1995. године јесу почињени други ратни злочини, који су били координирани из врха Републике Српске.

Осим једног делимично усвојеног захтева Караџића, сви остали наводи из жалбе су одбијени, поред осталог и онај којим је оспоравао правичност суђења. Према ставу жалбеног већа, одбрана некадашњег председника Републике Српске није успела да докаже да није крив за масакр у Сарајеву, на Маркалама, као ни за терорисање становника овог града дуготрајним гранатирањем и снајперисањем током вишегодишње опсаде главног града БиХ. Председавајући судија казао је и да је веће утврдило да је Караџић знао за убиства у јулу 1995. године, после пада Сребренице.

– Жалбено веће није нашло грешке у резоновању првостепених судија у вези са прогоном Бошњака са подручја Сребренице који се односи на присилно пресељење жена, деце и стараца, а касније убиства мушкараца и дечака. Окривљени није доказао да није имао намеру да почини геноцид, као и да није, као вођа босанских Срба, кажњавао оне који су чинили злочине – казао је судије Ван Јонсен.

Према његовим речима, одбрана није успела да докаже ни да је веће донело погрешне закључке у пресуди у којој је осуђен за злочине у 20 босанских места. Говорећи о узимању припадника УН за таоце током 1995. године, чланови жалбеног већа, како је наведено током образлагања пресуде, сматрају да Караџић није успео да докаже да су припадници УН законито приведени.

Након изрицања пресуде, које је трајало око сат времена, у судници Резидуалног механизма чуо се аплауз, али је било и звиждука.

Пресуда правоснажна, али не и коначна

Другостепена пресуда која је изречена Радовану Караџићу јесте правоснажна, али не и коначна, рекао је Горан Петронијевић, један од правних заступника некадашњег председника Републике Српске.

– И даље имамо право на ванредни правни лек – ревизију. Посетићемо Караџића данас и размотрити могућност да од свих ових доказа које је тужилаштво сакрило од нас у току првостепеног поступка сачинимо ново чињенично стање, које ће нам бити довољан разлог за подношење захтева за ревизију – казао је Петронијевић.

Он је додао да ће у том делу правне борбе бити учињен још један напор да се дође до истине.

Коментаришући пресуду којом је Караџићу казна од 40 година затвора повећана на доживотни затвор, Петронијевић је навео да је она чисто политичка, а најмање је правна. Он је рекао да је пресуда донета под озбиљним притиском.

Караџићев заступник сматра и да је амерички судија Теодор Мерон донео пресуду, упркос томе што га је у новембру прошле године у апелационом већу заменио португалски судија Иво Роса.

– Роса је прихватио да за три месеца уђе у предмет и савлада неколико стотина хиљада страница доказа, иако искусном судији за тако нешто треба најмање годину дана. У овом већу није био Роса, него Мерон. Судија Харкоф је у свом писму објаснио шта се и на који начин догађало – додао је Петронијевић.

Он је оценио и да пресуда садржи много нелогичности, правног незнања и чињеничних неистина, због чега неће допринети помирењу, већ ће само утицати на продубљивање разлика међу народима у БиХ.

Спорадични инциденти

Изрицање пресуде Радовану Караџићу обележили су и мањи инциденти. Наиме, полиција је затражила да се уклони транспарент на којем је писало „Радован Караџић – геноцид и Адолф Хитлер – Холокауст”, с образложењем да истицање Хитлеровог имена није примерено.

Још један инцидент десио се испред зграде суда, када је непознати мушкарац дошао са заставом Србије и транспарентом на којем је писало: „Механизам је политички суд”, а након негодовања окупљених, он је место напустио уз поруку да ће се вратити.