Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од библијских до комичних сцена

Графички експерименти великих стваралаца из периода од 16. до почетка 18. века, обједињени називом „Низоземска графика”, представљени су у Народном музеју
Јохан Саделер, „Стварање птица и риба” из серије „Постање”, према Мартену де Восу, после 1588, бакрорез

Народни музеј одржао је своје обећање дато публици пре нешто мање од годину дана, а приликом поновног отварања свог здања на Тргу републике – да ће део нове сталне поставке посвећен радовима на папиру бити освежаван с времена на време различитим избором дела из богате музејске збирке. Прва измена у односу на јун прошле године актуелна је од јуче, реч је о избору од 96 радова великих стваралаца из периода од 16. до почетка 18. века који су обједињени називом „Низоземска графика” и чији квалитет неспорно сведочи о тадашњој експанзији овог медија у области између река Мезе, Шелде и Рајне (приближно данашње територије Холандије, Белгије и Луксембурга) тамо где се развила сасвим особена култура утемељена на касном средњем веку, плод живих друштвених активности и ширења хуманистичких идеја, са великим прометом људи, робе и уметнина.

Дела настала техником бакрореза, који је био доминантнији током 16. века, и она урађена у бакропису, који је предњачио у 17. веку, посебно оплемењују особености стваралаца који су уносили бројне иновације у свој рад, објашњава нам Драгана Ковачић, кустоскиња Збирке цртежа и графике страних аутора у Народном музеју. Њихова експериментисања овом техником, начин приказивања мотива и разноврсност тематике инспирисали су вековима потом многе савремене уметничке ликовне тенденције. Најпрепознатљивија имена су свакако Хендрик Холцијус и Рембрант ван Рајн, а поставка, вешто и с намером интонирана пригушеним осветљењем, почиње Лукасом ван Лејденом и његовом графиком под називом „Јестира пред Асфиром”, иначе и најстаријим тренутно изложеним експонатом.

– Испод Ван Лејденове бакрорезне игле 1518. настала је ова старозаветна сцена у којој Јестира, јеврејског рода и удата за краља Асфира њега моли за милост према њеном народу. Аутор је родоначелник процвата низоземске графике, читав свој опус формирао је у овом медију, битно је рећи да је свој графички експеримент започео у Лејдену где није уопште постојала таква традиција. Самостално је и поприлично иновирао употребу графичке игле, изградивши самосвојан стил. Ван Лејдену велики узор био је Албрехт Дирер који је, чак, једном дошао да и га посети и укаже му поштовање – објашњава наша саговорница.

Незаобилазан је Холцијус за којег је посебно занимљиво то што је око 1588. самостално обављао читаву графичку продукцију: као изванредан цртач сам је давао нацрт, сам је резао и сам штампао.

– До тада је сарађивао за великим издавачким кућама у Антверпену па је прешао у Харлем. Један је од оних сликара-гравера који је неговао спој уметничког ауторства и занатског елемента. Посебан је и његов приступ људској фигури у техници бакрореза по којој је и најпознатији, иако је радио и у дрворезу и у бакропису. Увео је нову технику резања приликом рада на људском телу, углавном је то била мишићава мускулатура о чему сведочи и дело „Тантал”. Поред тога, он уноси и секвенциран начин приказивања, у облику издвојених елемената, који је сасвим модернистички. Био је и изврстан педагог и због свега тога успео је својим радом да постане легенда за живота – истиче кустоскиња, настављајући даље о Рембранту у чијем фокусу је био бакропис:

– У односу на његов велики опус ми имамо мало његових радова, углавном малог формата, али су они довољно илустративни да бисмо схватили његову улогу и величину. Ликовно се највише издваја већа композиција „Ecce homo” коју је Рембрант урадио 1636. са својим учеником Јаном ван Флитом и која показује његов добро познати однос светла и таме по којем ће бити чувен као сликар. Потпуно је револуционарно схватио слободу коју пружају бакропис и хемијска обрада плоче, радио је често и у комбинацији са сувом иглом, да би у плоче утискивао чак и различите материјале. Те текстуре које је добијао постале су структуре на које су се после ослањали уметници у 19. веку. Интересантно је и то што је у његовом случају сваки нови отисак био ново дело, он лично сваки је посматрао као појединачан рад који је у себи имао и неку дораду.

Утисак о постојању запањујуће разноликости стваралаштва које је овде представљено потврђују и најмлађи радови који се могу видети, дела из 1730, чији је аутор Јан Пунт, уметник који се бавио илустрацијама према Молијеровим комедијама.

– Музеј поседује целу серију од шеснаест малих графика, ту су уображени болесници, чак и љубавне сцене, изложили смо њих десет у интимном, кабинетском формату – закључује Драгана Ковачић.

Иначе, сада приказана дела, заједно са још око стотинак из истог периода која се чувају у овој кући, набављена су највећим делом откупом после 1945. Изложба ће трајати до јесени ове године, а за октобар је заказан и међународни научни скуп „Изван ограничења поимања низоземске графике”, чији је циљ да се анализира каква су модерна схватања ове технике, али и да се утврди какви су били упливи низоземске графике у југоисточну Европу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.