Возачи аутобуса после боловања добили повишице

Суботица – Возачи „Суботицатранса” вратили су се на посао, али сада возе под новим условима. Епидемија грипа међу возачима претходних седмица, када је на боловање одједном отишла готово половина од 144 запослена возача, завршена је непосредно пре него што је потписан колективни уговор. Између града, послодавца и синдиката договорено је да се од априла за 20 одсто повећа зарада возачима и механичарима.

Огласили су се и синдикална организација предузећа и удружење возача и ауто-механичара саопштењем: „Што се тиче недоумице око одласка већег броја возача на боловање, сматрамо да свако ко је болестан има законско право да се лечи, поготово запослени који обављају изузетно тежак и одговоран задатак превоза људи и одржавања аутобуса.”

„Њихове зараде су биле мале за одговоран посао, били су и болесни и незадовољни и морало је нешто да се промени. Побољшан је статус возача и механичара, а колективни уговор је и повољнији од Закона о раду. И у Београду и у Новом Саду зараде возача су више, међутим, у Суботици је то посебно дефицитарно занимање, а требало је сачувати предузеће и обезбедити превоз за грађане”, каже Иштван Хуђи, потпредседник Савеза самосталних синдиката Суботице.

Зарада возача, и са прековременим радом, није достизала просечну суботичку плату од 47.800 динара, док ће са новим повећањем бити бар десетак хиљада виша. То би могло да заустави одлив, јер је само прошле године сваког месеца у просеку три возача узело своје радне књижице.

Неформални притисак, који су у „Суботицатрансу” применили они од којих зависи делатност предузећа, могли би да „пресликају” и запослени у другим јавном предузећима и установама, чим дође време за потписивање колективног уговора. И послодавци и синдикат су свесни да зараде морају да расту, јер из Суботице, са становништвом које у великом броју има држављанство ЕУ, европско тржиште радне снаге је на дохват руке. Масовни одлазак мајстора разних профила или медицинских радника већ одавно је направио потресе у многим колективима. Недавно је студенту генерације Грађевинског факултета понуђен посао и плата у Суботици од 35.000 динара. Тражио је зараду бар у висини републичког просека, али му је одговорено да је то превише. Недељу касније већ се запослио у Немачкој.

„Уколико држава има суфицит, онда треба сачувати људе и предузећа. Где год постоји могућност, треба да се зараде повећавају. Један од најбитнијих услова за останак људи јесте плата, и ту можемо да говоримо не само о јавним предузећима већ и о просвети, здравству, привреди. Просечна плата би морала бити виша, а нама је највећи проблем минималац, који не прати потребе запослених. Радници истичу да им је важна и правна сигурност, безбедност и здравље, осећај да се води рачуна о човеку, о његовим потребама. То су превасходни услови због којих би људи размислили да ли да оставе све и оду”, каже Хуђи за „Политику”.