Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Небо над Србијом без „озонских рупа”

Над Србијом нема озонских рупа, тврди за „Политику” професор климатологије Владан Дуцић са београдског Географског факултета. Како оцењује, стање озонског омотача изнад наше земље је задовољавајуће с обзиром на то да се Србија налази на географским ширинама изнад којих је просечна годишња дебљина озонског омотача релативно висока. Самим тим, здравствени ризик од смањења концентрације озона је сразмерно мањи.

Он каже да је дебљина озонског омотача над Србијом почетком маја ове године била у границама вишегодишњег просека и кретала се од 350 Добсонових јединица на југу до 380 на северу Војводине. Ни над Европом нема никаквих озонских „рупа”, само је над Скандинавијом забележен пад за 15-20 одсто што је још у границама нормалних дневних колебања. Ни наредних недеља не треба очекивати битније промене, али ће се дебљина озонског омотача поступно смањивати до јесени, када се у Европи и код нас јавља уобичајени годишњи минимум озона, у складу са планетарном разменом озона између тропских и поларних области.

Пошто је производња материја које могу да оштете озон последњих двадесет година опала за више од 90 одсто, није реално очекивати да би људи могли изазвати било какву озонску катастрофу у будућности.

У периоду 1979-2006. над Србијом су се „озонске рупе” јавиле укупно девет пута, односно приближно једном у три и по године. Озонска рупа је само једном на једној мерној тачки трајала два дана узастопно (1. и 2. децембар 1999), а у свим осталим случајевима максимално по један дан. Сви случајеви су забележени у периоду између новембра и фебруара, када је Сунце ниско над хоризонтом, а индекс UV зрачења низак.

Према Дуцићевим речима, „озонске рупе” су се најчешће јављале у новембру и децембру. У складу са законитостима расподеле озона на планети по географским ширинама, на крајњем југозападу Србије у периоду од 25,5 година није забележена ниједна „озонска рупа”. Над већим делом територије Србије „рупе” су забележене један до два пута, док су само на крајњем северу забележена четири случаја.

Осим тога, „наше” озонске рупе су малих димензија и у пет од девет јављања забележене су само у једној мерној тачки. Највећи простор су заузимале 3. децембра 1992. и 1. јануара 1998. године, када је било покривено девет тачака. Дакле, озонске рупе ниједном нису захватиле више од половине територије Србије, каже Дуцић..

Он подсећа да је убрзо након доношења Монтреалског протокола, 1987. године и његове ратификације у водећим индустријским земљама, дошло до драстичног пада производње материја које могу да оштете озонски омотач. Мерено преко такозваног потенцијала оштећења озона, већ 1990. године, производња се за годину дана смањила за читавих 41,8 одсто. Тринаест година касније, производња је пала на испод 10 одсто првобитне, чиме је елиминисана могућност да ове материје у будућности имају битнији утицај на динамику озонског омотача Земље. Примена нових материја у расхладној техници и другим областима условила је даљи пад производње материја које поседују производи који оштећују озонски омотач, тако да је по подацима за 2006. смањење у односу на 1989. годину износило више од 95 одсто. Пад производње фреона био је joш већи и његов удео у потенцијалном оштећењу озона је у 2006. години износио безначајна три одсто.

Србија није произвођач ових материја, али јесте потрошач. У нашој земљи је потрошња материја које имају потенцијал оштећења озона пре доношења Монтреалског протокола износила око 2.700 тона. Већ 1989. она се смањила за више од трећине, да би се тај пад наставио, уз извесна колебања до 2006, када је потрошња пала на мање од два одсто од првобитне. Подаци за 2006. годину указују на извесно повећање потрошње на 234 тоне, што би се можда могло повезати са већим коришћењем јефтиних расхладних уређаја застареле технологије. Иако је потрошња и даље испод 10 одсто у односу на 1986, требало би спровести строжу контролу увоза клима-уређаја, да се тај тренд не би наставио.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.