Среда, 10.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Роберто Ћули, редитељ

Београд ми је донео много лепих тренутака

С обзиром на толику количину мржње која тренутно влада међу људима у целом свету, стиче се утисак да хомо сапиенс тежи крају своје врсте
(Фото А. Кохинг)

Роберто Ћули,  један од најзначајнијих, али и најпровокативнијих редитеља нашег времена поново долази у Београд.  Поводом обележавања три деценије рада Битеф театра овај маг сценске уметности у понедељак ће од, 19 сати управо у Битеф театрау представити свој лексикон „Мој абецедаријум позоришта”.

Космополита италијанског порекла, који од 60-тих година прошлог века  живи у Немачкој, где је радио као позоришни редитељ у Готингену, Келну, Берлину, Минхену, Хамбургу, Диселдорфу, своју сценску мисију ширио је и у Мадриду, Истанбулу и Техерану. Као директор водио је Шаушпил Келн, 1980. године, основао је „Театер на Руру” заједно са драматургом Хелмутом Шафером и сценографом Гралф-Едцард Хабеном, у Милхајму, некадашњем индустријском граду од кога је направио значајну тачку на театарској мапи света.

Неуморни позоришни трагалац, миљеник београдске позоришне публике Роберто Ћули чије представе су на 13, 14, 17, 23 и 31. Битефу освајале Битефове, награде публике, али и награде листа „Политика” за најбољу режију на Битефу не пропушта прилику да истакне значај година које су „припадале” Мири Траиловић и Јовану Ћирилову, Битефа пре распада Југославије као најбољег фестивала на свету који је суштински утицао на рад Театра на Руру, као и тадашње београдске интелигенције.

Филозоф по образовању, Роберто Ћули заговорник  уметности импровизације, као основне људске слободе, револтирано опредељен против реалистичког приказивања радо се одазвао позиву да  разговара за „Политику” будући да му је признање нашег листа једно од дражих у дугој и ботаој каријери.

Са кавим емоцима овога пута долазите у Београд? Шта Вам је остало као најупечатљивије у сећањима са гостовања на неколико претходних издања  Битефа?

Осећања су ми помешана. Са једне стране, осећам се веома срећно што поново долазим у Београд, град који ми је донео много срећних тренутака, дивно, топло место позоришног сусрета. Памтим публику која је прославила наше представе које су биле позване на Битеф, сусрете са југословенском интелигенцијом која је нашем раду посветила толико пажње, дружења, сусрете са глумцима, позоришним људима, писце са којима је био веома плодан дијалог све док рат није уништио све. Са друге стране, осећам и много туге и бола за драгим људима који су нас заувек напустили, почевши од Гордане Косановић, која је прерано напустила овај свет. И онда патња и ужас рата, и ништавање света у којем сам имао толико надања.

Важите за особеног флозофа у театру.  Шта доноси 21. век? Како се сналазите у њему?

С обзиром на толику количину мржње која тренутно влада међу људима, просперитет шаке појединаца, похлепе неколицине богатих (80 одсто богатства на земљи је у рукама десетак људи) и нехумано понашање против глади у многим земљама и против емиграције, стиче се утисак да хомо сапиенс тежи крају своје врсте.

Дуго живите о радите у Немачкој. Шта је пресудило да оставите Италију и за место живљења одабере Немачку?

Када сам у 29. години доживео срчани удар, поставио сам себи питање: зашто? Дошао сам до закључка да је највероватније место где сам рођен  случајно, а не место моје судбине. Био сам производ  тренутка ужитка двоје људи, који су, иако везани браком, остали странци једно другоме. Мој рођени отац нестао је после годину дана и никада га после тога нисам видео. Мајка ми је остала је у сећању, као и миланска велика буржоазија, у којој сам одрастао, али сам био везан за комунисте. Поздравио сам се са својом породицом и отишао без новца у Немачку као гостујући радник. Тако сам почео да радим на себи, трагајући за својим новим бићем. У међувремену сам се и ја заљубио у себе,  у своје немачко издање. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Radulovic
Postovani , U poslednjoj recenici doslo je so malog prevodilackog nesporazuma . Gospodin Ciulli se , u medjuvremenu zaljubio u nemacki jezik ( umesto u sebe ) , istovremeno , svoje nemacko izdanje . Veliki pozdrav - D . Radulovc

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.