Стрес буди вирусе

Што више времена проведу у свемиру већа је и шанса да се код астронаута по повратку на Земљу активира вирус херпеса или да добију варичеле, закључак је до којег су дошли научници НАСА. Истраживачи тврде да је главни узрок оболевања стрес.

Научници су прикупљали узорке урина и крви од астронаута пре, током и после краћих летова у свемир, али и после дужег боравка на Међународној свемирској станици. После повратка код више од половине астронаута активирао се вирус херпеса, објављено је у часопису „Frontiers in microbiology”.

Како преноси Си-Ен-Ен, код 47 од 89 астронаута (53 одсто), који су кратко боравили у свемиру и 14 од 23 (61 одсто) послатих на дуже мисије утврђено је да се пробудио вирус херпеса.

Астронаути се током лета и боравка у свемиру излажу нултој гравитацији, радијацији и екстремној гравитацији током полетања и слетања. На њихово здравље додатно утиче скучен простор, одвојеност од породице и пријатеља и промена времена предвиђеног за спавање. Вирус херпеса налази се у нервима и у ћелијама имуног система сваког човека, ту мирује и чека тренутак да се активира. Међутим, срећом по астронауте, активирање вируса не значи да ће добити и симптоме херпеса.

Свега шест астронаута добило је симптоме после активирања вируса. По повратку на Земљу постоји опасност да астронаути код којих се активирао херпес инфицирају друге људе. Најосетљивији би били људи слабог здравља и новорођенчад. Испитивањем телесних течности дошло се до податка да симптоми заражености астронаута остају у организму и месец дана по повратку са мисије.

​

Сви подаци до којих научници долазе биће вредни за планирање будућих летова у свемир, поготово дужих мисија ка Месецу и Марсу, када ће астронаути закорачити у дубоки свемир. Повратни лет ка Марсу трајао би три године.

Што је дужи лет и боравак у свемиру, већа је и шанса за развој вируса. Једно од решења била би вакцинација, али тренутно је могуће да приме само вакцину против варичела. Вакцина против херпеса још је у фази тестирања, мада није дала видљиве резултате и нема никаквих назнака да ће их у скорије време бити.

Боравак у свемиру утиче и на брзу разградњу мишића и костију, а једино решење јесте свакодневно тренирање током боравка на Међународној свемирској станици.

Научници су посебну пажњу посветили утицају боравка у свемиру на ћелије имуног система. Посебно су проучавали какве су последице по један тип белих крвних ћелија које уништавају канцерогене ћелије у организму. Те ћелије штите организам и од поновног активирања разних вируса који се налазе у њему.

Велики је ризик оболевања од рака, поготово када се дуже време проведе у свемиру, јер су астронаути изложени знатно већој радијацији него на земљи.

На Међународној свемирској станици просторије су стерилне и не постоји могућност да се станари заразе. Али проблем су вируси који се већ налазе у организму. Пре свега, мисли се на вирусе херпеса, затим вирусе који изазивају мононуклеозу и чиреве. Они мирују у организму сваког човека током целог живота, а активирају се када је организам под стресом.

У најновијим студијама утврђено је да после 90 дана боравка у свемиру број ћелија које спречавају развој леукемије опада за 50 одсто. Тај проценат знатно је већи код астронаута који полете на прву мисију. Научници верују да се све ово дешава због јаког утицаја стреса на организам. Ипак, они тврде да то не значи да су астронаути више подложни оболевању од рака у односу на људе који се никад нису винули ка свемиру. У сваком случају, пред научницима је још доста посла пре него што тачно утврде да ли на људски организам лоше утиче стрес, ниска гравитација или радијација.

Истраживачи из Свемирског центра „Џонсон” строго пазе да астронаути током боравка у свемиру редовно вежбају и једу квалитетну и добро избалансирану храну да би били што здравији.